5 pravila koja skidaju godine sa tela


Skoro da smo sigurni da ne postoji osoba koja je „imuna“ na starenje. Većim delom žene, ali sve više i muškarci, tragaju za formulama koje obećavaju koju godinu manje.

Verujemo da si jedna od onih osoba koje se osećaju mlađe nego što zaista jesu. I to je ohrabrujuće. Naročito ako je tvoj stil života takav da te tvoja energija i poletnost, svakodnevno uveravaju da su godine samo brojke. Ipak, naše telo neretko šalje diskretne signale da je sve prolazno.

Da li to znači da u nekom momentu života shvatimo da treba da se oprostimo sa zategnutom kožom, savršenim tonusom mišića, izraženim jagodicama na licu?

Istina je da ne možemo zaustaviti starenje našeg organizma, ali možemo značajno pomoći usporavanje ovog procesa. Ok, sigurno će neke od vas setno uzdahnuti pri pomisli na one žene koje imaju sreće sa genetikom! Postoje genetske predispozicije koje su nekim ženama kec u rukavu za vešto „igranje“ sa godinama života.

Ipak, većini od nas, genetika ne ide „na ruku“. Šta onda? 

Pročitaj u nastavku teksta kako smo se pozabavili ovom temom. Otkrićemo ti neka od pravila pomoću kojih ćeš skinuti godine sa svog tela.

1.Kvalitetna ishrana

Ishrana je osnovno gorivo našeg organizma. Od načina na koji se hraniš, zavisiće da li te ovo gorivo „pokreće“ napred ili „koči“ tvoju vitalnost i zdravlje.

Ravnoteža u unosu vitamina, minerala, proteina i nezasićenih masnih kiselina (omega-3 i omega-6) je siguran način jačanja imunog sistema organizma i borbe protiv slobodnih radikala. Redovnom konzumacijom maslinovog, lanenog ili sojinog ulja, kvalitetnih orašastih plodova (badem, indijski i brazilski orah, lešnik, pistaći), ali i tune, lososa, sardina, doprinose jačanju kardiovaskularnog sistema, kostiju, smanjenju mogućnosti artritisa, astme, psorijaze, dijabetesa, itd.

Svaki put kada poželiš da utoliš glad nekom grickalicom, seti se da šaka orašastih plodova rešava stvar. I ne samo to! Orašasti plodovi su puni vitamina iz grupe B, A, C, E koji direktno utiču na vitalnost tvoje kože i obnavljanje ćelija. Redovnim unosom ovih vitamina kroz ishranu, primetićeš da ti je kosa jača, sjajnija, manje opada, a koža čvršća i elastičnija.

Izbalansirana ishrana je osnov dobrog zdravlja i prevencije starenja. Kako je unos hrane čitav splet hemijskih procesa u našem organizmu, jasno je da se kvalitet ishrane direktno odražava na izgled kože, kose, mišićnog tonusa, itd.

2.Redovno vežbanje

Bez obzira na tvoju starosnu dob, eventualne zdravstvene tegobe, uvek postoji mogućnost za kvalitetan trening koji odgovara baš tebi. Ukoliko imate nekih ozbiljnijih zdravstvenih problema pametno bi bilo da se pre treniranja posavetujete sa svojim lekarom. Ovo se posebno odnosi na osobe sa srčanim tegobama, pa je od suštinskog značaja da vas kardiolog pregleda i proceni koje vežbe smete raditi, a koje je bolje da izbegavate za početak.

Fizička aktivnost oslobađa stres, jača muskulaturu i naš imuni sistem. Ovome još treba dodati i koristi koje naš nervni sistem ima od vežbanja, pa tako i bolje raspoloženje i vedriji duh.

Svakim naporom tokom vežbanja, disanje postaje intenzivnije, pa je tako transfer kiseonika kroz organizam prisutniji. Ovako se svaki organ i tkivo snabdevaju osnovnim izvorom života. Energija u telu raste, a nivo stresa opada. Telo postaje elastičnije, mišići jači i izdržljiviji, a raspoloženje vidno raste. Zašto je to tako? 

Šta se u našem organizmu dešava dok vežbamo?

Kako je endokrini sistem zaslužan za sve metaboličke procese u našem organizmu, vežbanje se direktno odražava na hormonski status. Kvalitetnim treningom, podstičemo rad hormona i funkcionisanje našeg organizma. Tako, usporavamo starenje na više načina.

Vežbanjem, nivo endorfina, hormona koji direktno utiče na poboljšanje našeg raspoloženja, se povećava.

Estrogen je veoma važan hormon, naročito kod žena. Čuva nas od brojnih bolesti i čini naše telo vitalnim. Kako starimo, u menopauzi, nivo ovog hormona se znatno smanjuje. To se odražava na gubljenje kvaliteta kože, brže starenje kože, elastičnost mišića i čvrstinu kosti.

Seratonin je zaslužan za osećaj sreće, zdrav nivo apetita i potrebu za snom. Treningom, podstaćićeš rast ovog hormona, koji će ti povećati nivo energije i rad mozga.

Dopamin podstiče osećaj užitka. Osobe koje vežbaju, povećavaju nivo dopamina do nivoa koji je skoro identičan onom koji se postiže orgazmom. Tako da, ako želiš da podstakneš osećaj uživanja, pravac u teretanu!

U skladu sa svojim afinitetima, odaberi brzo hodanje uz reku, trčanje, teretanu, plivanje ili vežbe kod kuće koje su, takođe efektne. Uz disciplinovanost i upornost, brzo ćeš primetiti da je tvoja zadnjica zategnutija, držanje lepše, a osmeh na licu sve prisutniji. I ko onda može da tvrdi koliko, zapravo, godina imaš?

3.Redovan unos vode

2 -3 litre vode dnevno je neophodno našem organizmu! Da li znamo koliko je ovaj jednostavni savet značajan za produžavanje naše mladosti? 

Čak 60% našeg organizma čini voda. Prisutna je u celom organizmu – od svih ćelija, tkiva, krvi do kostiju. Nije ni čudo što su istraživanja pokazala da je dehidriranost organizma višestruko štetna.

Kako je voda prisutna sa čak 90% u krvi koja snabdeva ceo organizam kiseonikom, jasno je da se manjak unosa vode u organizam direktno odražava na funkcionisanje celog organizma. Hronična dehidriranost organizma, zanemarivanje unosa vode, uticaće i na ubrzano starenje.

Prvo što možemo primetiti je da nam koža postaje suva, nedovljno hidrirana i neelastična. Kožu čine tri sloja:

  • Površinski (epidermis)
  • Srednji (dermis) i
  • Sloj masti.

Veoma je važno da svaki sloj kože bude u dovoljnoj meri hidriran. 

Iako voda nije jedini faktor koji utiče na kvalitet i mladost naše kože, veoma je značajno da je pijemo 8-10 čaša vode dnevno. Ova količina će pomoći snabdevanju naše kože dovoljnom količinom vlažnosti i eliminaciji toksina. Tvoja koža će steći prirodni sjaj, čak će i podočnjaci će biti manje primetni.

U suprotnom, koža postaje suva, gruba i sklonija nastanku bora. Vremenom, one će postati dublje. Isto važi i za podočnjake koji se mogu pojaviti kao posledica dehidriranosti i problema u funkcionisanju bubrega.

Kada spominjemo uticaj nedovoljnog unosa vode, važno je da spomenemo i celulit i strije. Crvenkaste strije nastaju kao posledica neelastičnosti kože, a u slučaju celulita, govorimo o masnim naslagama i slabljenju vezivnog tkiva pod kožom. 

Dovoljna hidriranost kože pomaže većoj elastičnosti kože i njenoj boljoj prokrvljenosti, pa manjoj mogućnosti nastanka ovih neprijatelja skoro svake žene. 

4.Izbegavanje intenzivnog sunčanja

Nikada kao sada, sunčanje nije bilo tako nepreporučljivo, iako se to kosi sa činjenicom da su sunčevi zraci izvor zdravlja. Izlaganjem suncu, podstiče se proizvodnja seratonina, hormona koji je zaslužan za bolje raspoloženje i vedriji pogled na svet. Isto važi i za oslobađanje od stresa. Šetnja po suncu će te uvek regenerisati i opustiti. Blagodeti sunčanja su nepobitni i kad je proizvodnja D vitamina u pitanju. On je neizbežan za jačanje kostiju.

Zagađenjem naše životne sredine i ozonskog omotača, sunčanje je postalo opasno po našu lepotu, a nažalost i zdravlje. Većina sunčevih zraka pripada kategoriji UVA zraka, i to skoro 95%, dok su ostali UVB i UVC. Razlika između njih je u intenzitetu i obliku lošeg uticaja na naš organizam.

UVA zraci

UVA zraci prodiru do dubljih slojeva kože, ubrzavaju starenje koje se prvo manifestuje kroz izgorelu kožu, a vremenom i njenu pigmentaciju. Čestim izlaganjem UVA zracima, povećava se mogućnost nastanka kancera kože ili tzv. melanoma.

UVB zraci

UVB zračenje sunca je manje zastupljeno u odnosu na UVA zračenje, ali jednako štetno. UVB zraci utiču na površinske slojeve kože. Ovaj tip sunčevih zraka direktno utiče na remećenje naše DNK strukture i tako ubrzano starenje kože i pojavu teških oboljenja kože, kao što je kancer.

Iako prividno lepša i negovana nakon sunčanja, tvoja koža, zapravo, uživa minimalne benefite od sunčanja. Suva koža i prve bore su rezultati prekomernom izlaganju štetnom zračenju sunca. A šta se, zapravo, dešava?

UV zraci prodiru do unutrašnjih slojeva tvoje kože i narušavaju ravnotežu kolagena i hijaluronske kiseline – vezivnih tkiva koja čine kožu elastičnom i vitalnom. Takođe, sunčevo zračenje utiče na nastanak slobodnih radikala – nestabilnih molekula kiseonika, zaslužnih za oštećenja ćelija, narušavanje imuniteta i nastanak bolesti. Dugoročno, suva i beživotna koža postaje sklona nastanku prvih bora. Nažalost, povratka nema i ova oštećenja su trajna.

Pošto je negativno dejstvo sunca na naš organizam i više nego jasno, hajde da vidimo kako bi trebalo da se ponašaš, a da iskoristiš benefite izvora života i izbegneš ubrzano starenje svoje kože.

Preporučljivo ponašanje

Uvek prati relevantne izvore podataka u vezi sa obimom i vrstom sunčevog zračenja. Shodno tome, planiraj svoje izlaganje suncu. 

To je najčešće ujutru rano, do 11 časova i posle podne, nakon 16 časova. Zaštita za sunce je obavezna – počevši od kreme, sunčanih naočara i šešira. Konsultuj se sa svojim dermatologom pri izboru kreme za sunčanje, odnosno zaštitnog faktora koji je potreban tvojoj koži. Najbolje bi bilo da koristiš kremu za sunčanje posebno za lice, a posebno za telo. One za lice sadrže jači zaštitini faktor – čak 50. Nega kože je važna!

Neka ti postane navika da svoje lice uvek namažeš pre izlaganja suncu, makar to značilo i da ideš samo u šetnju. Kreme za sunčanje se nanose 20ak minuta pre izlaganja suncu. Preporuka je da se svaka 2-3 sata ponovi nanošenje, jer se vremenom, dejstvo krema smanjuje. 

U slučaju sunčanja na bazenu ili moru, potrebno je da nakon svakog kupanja, prosušiš kožu peškirom i odmah naneseš svoju kremu. Bilo bi idealno da imaš šešir širokog oboda jer time direktno štitiš svoje lice od sunca.

Sunčane naočare su neophodne, jer se pokazalo da sunce može imati loše dejstvo na vid, tj. izazvati čak i kataraktu. Svoje telo zaštiti dugačkim rukavima na svojoj odeći, odnosno dužim nogavicama.

5.Opuštanje

I više smo nego svesni da smo svakodnevno izloženi stresnim situacijama. Od probijanja kroz gužvu u saobraćaju, nervoze zbog silnih obaveza koje su pred nama, ali i problema koji su sastavni deo života.

Lekari nas upozoravaju na posledice hroničnog izlaganja stresu. Naravno, sve kreće od hormonskih reakcija, i u ovom slučaju! Hormon kortizol i adrenalin, u stresnim situacijama, rastu. To utiče na rast krvnog pritiska i ubrzan rast srca. Dugoročno, ovakve situacije su pogubne po naše mentalno i fizičko zdravlje. Nivo slobodnih radikala se povećava i mi postajemo izloženiji nastanku oksidativnog stresa, čije su posledice teška oboljenja.

Kako se opustiti? 

Postoji mnogo načina. Verovatno onoliko koliko i nas jer je način opuštanja vrlo individualna stvar. Grč na mentalnom nivou, biće vidljiv i na tvom licu i telu. Prokrvljenost kože će se smanjiti, tonus mišića oslabiti, a kod nekih osoba, prisutno je i opadanje kose u stresnim životnim periodima.

Vežbe disanja su veoma delotvorne u stresnim situacijama.

Svaki put kada se nađeš u stresnoj ili nelagodnoj situaciji, zastani. Ako možeš da se fizički izdvojiš u posebnu prostoriju u kojoj je mirno i bez potencijalnog ometanja.

Predlažemo ti vežbu disanja “4-7-8”!

Sedi u turski sed, a onda započni duboko i fokusirano disanje. Diši iz stomaka, lagano puneći pluća vazduhom, i to 4 sekunde. Zatim, sedam sekundi zadrži dah, a onda izdiši osam sekundi. Već posle par udaha i izdaha, osetićeš kako ti se um i telo smiruju.

Meditacija je odličan način da se opustiš i ostaneš fokusirana. Ovom istočnjačkom disciplinom opuštanja, pomažeš svom mentalnom biću da se odmori i rastereti. I ne samo to, benefite od meditacije ćeš imati i na fizičkom nivou. Ona se praktikuje kad god ti prija i kad god uslovi dozvoljavaju.

Ipak, predlažemo ti da sama pronađeš svoj način opuštanja. Svaka od nas zna kako najlakše pronaći mir i bar na kratko, izmesiti se od svakodnevnice. To može biti pomenuta meditacija, joga, šetnja pored reke, druženje sa prijateljima, gledanje filma ili slično.


OSTAVITE KOMENTAR

Napišite komentar!
Molimo Vas upišite ime

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.