Nedostatak magnezijuma ima 2,7 odsto odraslog stanovništva Bačke, a čak 20 odsto populacije ima donje granične vrednosti, odnosno takođe manjak magnezijuma u organizmu, dok kod trudnica s manjkom magnezijuma postoji i rizik od preeklampsije, pokazalo je između ostalog istraživanje sprovdeno u projektu “Skrining deficita magnezijuma kod stanovništva Bačke”.
Pod pokroviteljstvom Pokrajinskog sekretarijata za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost projekat su uradili nastavnici Medicinskog fakulteta u Novom Sadu i zaposleni u više medicinskih ustanova Novog Sada. Rukovodilac projekta, upravnik Centra za laboratorijsku medicinu Kliničkog centra Vojvodine profesor dr Velibor Čabarkapa kaže da je nedostatak magnezijuma utvrđen i u studentskoj populaciji, pa i kod dece.
– Našim ispitivanjem utvrđeno je da je hipomagnezijemija, gde je nivo magnezijuma manji od 0,75mmol/l, prisutna kod 2,7 odsto odraslog stanovništva Bačke, ali da čak 20 odsto stanovnika ima nivo magnezijuma u opsegu od 0,75mmol/l do 0,85mmol/l, što može da znači prisustvo manjka magnezijuma u organizmu. Ispitanici koji su imali hipomagnezijemiju bili su starijeg životnog doba od onih s vrednostima magnezijuma u referentnom opsegu, a takođe su češće bili pušači. Takođe, kod ovih ispitanika češće su bili zastupljeni dijabetes melitus i hipertenzija. Broj eritrocita u krvi, kao i nivo hemoglobina kod ovih ispitanika bio je značajno niži u odnosu na ispitanike s vrednostima magnezijuma u referentnom opsegu, dok je nivo glukoze, odnosno šećera u krvi, bio značajno viši – kaže profesor Čabarkapa i dodaje kako je u studiji uočeno i da u većini ispitivanih mesta u Bačkoj nivo magnezijuma u pijaćoj vodi nije bio zadovoljavajući.
Magnezijum ima ključnu ulogu u više od 300 biohemijskih reakcija u našem organizmu. Usled njegovog nedostatka može doći do smanjenog snadbevanja ćelija energijom (Dr Velibor Čabarkapa)
Kako objašnjava, magnezijum ima ključnu ulogu u više od 300 biohemijskih reakcija u našem organizmu. Naročito je značajna njegova uloga kao kofaktora enzima koji učestvuju u proizvodnji energije, zbog čega usled njegovog nedostatka može da dođe do smanjenog snadbevanja ćelija energijom. Pored toga, magnezijum ima značajnu ulogu u procesima kontrakcije i relaksacije mišića, u neurofiziološkim procesima, u regulaciji tonusa krvnih sudova, formiranju kostiju, sekreciji insulina, regulaciji srčanog rada, a poslednja istraživanja ukazuju i na ulogu magnezijuma u suzbijanju bola. U organizmu se samo jedan odsto magnezijuma nalazi u vanćelijskom prostoru, dok najveći deo učestvuje u izgradnji kostiju. Magnezijum se izlučuje bubrezima, što zavisi od njegove koncentracije u organizmu.
Magnezijum se unosi hranom i vodom, a bogat izvor magnezijuma jesu lisnato povrće, orasi, semenke i žitarice, pri čemu je sadržaj magnezijuma manji u obrađenoj hrani
– Iako određivanje nivoa magnezijuma u krvi ne mora uvek da bude pravi pokazatelj statusa magnezijuma u organizmu, ova metoda je još uvek najviše zastupljena u rutinskoj medicinskoj praksi. Nivo magnezijuma u krvi manji od 0,75mmol/l ukazuje na deficit magnezijuma u organizmu. Međutim, deficit magnezijuma može da postoji i pri vrednostima od 0,75mmol/l do 0,85mmol/l, što je takozvani latentni hronični deficit magnezijuma, jer se nivo magnezijuma u krvi održava u referentnim granicama iz depoa koji se tada troše. Stoga bi bilo poželjno održavati nivo magnezijuma u krvi u opsegu od 0,85 do 1,06mmol/l – naglašava dr Čabarkapa.
Istraživanje je pokazalo da je u studentskoj populaciji u Novom Sadu nivo magnezijuma manji od 0,75 mmol/l bio prisutan kod 8,1 odsto ispitanika, a čak 43 odsto ispitanika imalo je vrednosti magnezijuma u opsegu od 0,75 do 0,85 mmol/l.
– U dečjem uzrastu uočeno je da su najniži nivoi magnezijuma prisutni u prva tri meseca života, pri čemu je hipomagnezijemija zabeležena kod oko 26 odsto populacije starosti do dve godine i kod oko osam odsto populacije starosti od dve do 18 godina – navodi dr Čabarkapa.
Prema njegovim rečima, podaci iz naučnih studija ukazuju na to da je unos magnezijuma nezadovoljavajući kako u Evropi, tako i u Americi. Magnezijum se unosi hranom i vodom, a bogat izvor magnezijuma jesu lisnato povrće, orasi, semenke i žitarice, pri čemu je sadržaj magnezijuma manji u obrađenoj hrani. Dnevne potrebe za magnezijumom su od 255 do 350mg za žene i od 330 do 420mg za muškarce.
– Osim smanjenog unosa hranom i vodom, manjak magnezijuma u organizmu nastaje i zbog bolesti gastrointestinalnog sistema, naročito ako su praćene prolivom, ređe ako su praćene povraćanjem. Takođe, nedostatak magnezijuma može da nastane i kod povećanog gubitka magnezijuma urinom, na primer prilikom postojanja povećanog izlučivanja kalcijuma urinom, zatim kod dijabetičara ili prilikom primene nekih lekova, kao što su pojedini diuretici i antibiotici, ali i prilikom povećanih potreba organizma uz neadekvatan unos, kao što su trudnoća, dojenje, povećana fizička aktivnost. Osobe koje permanentno konzumiraju alkohol imaju povećan rizik za razvoj deficita magnezijuma – kaže dr Čabarkapa.
Rezultati u međunarodnim časopisima
U realizaciji projekta učestvovali su nastavnici Medicinskog fakulteta u Novom Sadu zaposleni u Kliničkom centru Vojvodine, kao i zaposleni u Institutu za javno zdravlje Vojvodine, Institutu za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine, Zavodu za zdravstvenu zaštitu studenata Novi Sad, kao i u pojedinim zdravstvenim ustanovama van teritorije Novog Sada. Rezultati projekta objavljeni su u vodećim međunarodnim časopisima sa SCI liste koji se bave ovom tematikom.
Literaturni podaci ukazuju na to da, u zavisnosti od regiona, čak od 25 do 45 odsto žena u toku trudnoće ne unosi magnezijum u dovoljnoj količini, a u trudnoći dnevne potrebe za magnezijumom rastu za oko 30 odsto.
– Pregledom dostupne stručne literature u svetu, zaključili smo da je ovo jedna od prvih studija u kojoj je ispitivan nivo magnezijuma kod trudnica u prvom tromesečju trudnoće, nakon čega je praćen ishod trudnoće. Uočeno je da je nivo magnezijuma u krvi u prvom tromesečju trudnoće bio značajno niži kod trudnica kod kojih se kasnije u trudnoći razvila preeklampsija ili kod kojih je masa ploda na rođenju bila mala. Utvrđeno je da rizik za razvoj preeklampsije oko 2,7 puta veći kod trudnica s nivoom magnezijuma do 0,81mmol/l. Ovakvi rezultati mogli bi da sugerišu da postoji doprinosna uloga deficita magnezijuma u razvoju preeklampsije -upozorava dr Čabarkapa.
Izvor: Dnevnik.rs – Tekst: LJ. Petrović