ČIŠĆENJE KANALA U VRBASU Na šest kilometara vadiće se 400.000 kubika mulja


Oko šest kilometara kanala koji prolazi kroz Vrbas biće zatvoreno, voda ispumpana, nataloženi mulj prosušen do određene mere, da bi, nakon vađenja iz kanalskog korita, bio prerađen i neutralisan u obližnjem postrojenju.

To su, u kratkim crtama, predstavljeni preostali koraci za čišćenje jedne od najzagađenijih crnih ekoloških tačaka Evrope, koje propisuje Prostorni plan područja posebne namene čije se usvajanje očekuje uskoro. Naime, po rečima v. d. pomoćnika pokrajinskog sekretara za urbanizam i zaštitu životne sredine Svetlane Kilibarde, taj planski dokument trebalo bi da se nađe pred Skupštinom Vojvodine tokom ovog meseca, a nakon što stupi na snagu, na osnovu njega će biti izrađen i projekat po kojem će deonica kanala kroz Vrbas, od prevodnice do Triangle biti očišćena i oporavljena od višedecenijskog zagađenja.

– Prostorni plan Područja posebne namene izmuljavanja, deponovanja i remedijacije sedimenata dela kanala HS DTD Vrbas–Bezdan od ušća u kanal Bečej–Bogojevo do hidročvora Vrbas, kako glasi zvaničan naziv tog dokumenta, omogućiće izvođenje poslednje, treće faze projekta „Konačno rešavanje problema zagađenja i čišćenja Velikog bačkog kanala“, započetog 2007. godine – kaže za „Dnevnik“ Svetlana Kilibarda. – Prva faza projekta odnosila se na izgradnju magistralnog kolektora koji je spojio opštine Kulu i Vrbas i omogućio prikupljanje svih komunalnih i industrijskih otpadnih voda.

Druga faza podrazumevala je izgradnju centralnog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Vrbasu. Prostorni plan, čiji je nosilac izrade bio naš sekretarijat, sada određuje način vađenja, odlaganja, prečišćavanja i daljeg korišćenja kanalskog mulja, kao i način na koji će se taj posao obaviti. Sam metod preuzet je iz idejnog rešenja projekte grupe PPF8, koja radi u okviru Podrške Evropske unije u pripremi projekata.

Najbolja opcija bila bi, ističu nadležni, da industrija izgradi prečistače koji bi industrijsku otpadnu vodu doveli na kvalitet kućnih otpadnih voda, koje bi zatim bile upućene na centralni prečistač za opštine Kula i Vrbas.

Visok kvalitet posla koji je grupa PPF8 obavila istakao je i v. d. pomoćnika pokrajinskog sekretara Nemanja Erceg. Po njegovim rečima, stručnjaci su uzeli 120 uzoraka sedimenata kanala i obavili brojne analize kanalske vode, podzemnih voda i okolnog zemljišta s vegetacijom, na osnovu kojih su ponudili 13 opcija za rešavanje zagađenja – od ostavljanja kanala u trenutnom stanju, do njegovog zatrpavanja.

Foto: Prečistač za opštine Kula i Vrbas Foto: R. Hadžić

Prečistač na četvrtini kapaciteta

Nedavno zagađenje Velikog bačkog kanala izazvalo je pomor velike količine ribe od Srborana do Bečeja. I dok nadležni utvrđuju ko je odgovoran, šteta je načinjena i potvrđen uslov da se mora sprečiti izlivanje otpadnih voda u kanalsku mrežu.

U Vrbasu je, nakon osam godina, završen centralni prečistač za opštine Kula i Vrbas, koji je s više od 20 miliona evra finansirala Evropska unija. Ipak, to postrojenje trenutno radi s četvrtinom kapaciteta, dok se traži model kako bi se odredila naknada za prečišćavanje. Postrojenje je dimenzionisano i za prihvat industrijskih otpadnih voda, a po napisima u medijima, fabrike iz Vrbasa i Kule još procenjuju da li im se isplati da se povežu na centralni prečistač.

S druge strane, iako je u Vrbasu izgrađeno 90 odsto kanalizacione mreže, preostalo je da se izgradi još četiri kilometra, te da se priključe domaćinstva i preduzeća. Glavni kanalizacioni kolektor koji povezuje dve opštine izgrađen je 2015. godine.


– Opcija iz Prostornog plana kombinacija je određenih ponuđenih modela tako da predstavlja najmanji atak na životnu sredinu – napomenuo je Erceg. – Deonica će biti zatvorena, mulj će biti prirodnim putem osušen do 65 procenata, a zatim izvađen. Mulj je najopasniji kada se vadi, a u ovom uglavnom dominiraju teški metali, kao što su bakar, hrom i nikl.

Mulj će biti mešan sa određenim materijalima, kao što je krečnjak, analiziran, te će onaj neškodljivi biti korišćen u građevinarstvu, dok će i dalje opasan otpad biti odlagan na sanitarnim deponijama.

Kako je objasnio, predviđeno je da se izvađeni mulj – a procena je da ga na tom delu ima oko 400.000 kubnih metara – najkraćim putem odvozi i deponuje u obližnjoj staroj ciglani, gde će se podići privremeno postrojenje za preradu mulja.

Foto: Postrojenje za opštine Kula i Vrbas trenutno radi s četvrtinom kapaciteta Foto: R. Hadžić

– Ovde je tle pogodno za taj posao jer je glinovito. PPF grupa izradila je veoma dobru dokumenatciju i izabran je najbezbedniji način za remedijaciju. Mulj će biti mešan s određenim materijalima, kao što je krečnjak, analiziran, te će onaj neškodljivi biti korišćen u građevinarstvu, dok će i dalje opasan otpad biti odlagan na sanitarnim deponijama – kazao je Nemanja Erceg.

Oboje sagovornika se slažu da je za početak izmuljavanja i čišćenja Velikog bačkog kanala preduslov svih preduslova – prestanak izlivanja otpadnih voda direktno u kanal i okolnu kanalsku mrežu.

– Za sada samo „Karneks“ ima prečistač, dok šećerane imaju neke primarne prečistače. U ovom trenutku najveći zagađivači su „Vital“ i stočne farme. Moram da napomenem da su najveći zagađivači postrojenja koja potpadaju pod integrisanu dozvolu, preko koje možemo uticati na brzinu izgradnje industrijskih prečistača. Naime, po poslednjoj uredbi, rok za postavljanje prečistača za industriju ističe 31. decembra 2025. godine, ali integrisana dozvola može propisati kraće rokove i strože uslove za granične vrednosti u vezi s kvalitetom prečišćenih voda – naglasio je Erceg, dodajući da integrisanu dozvolu za prehrambenu industriju izdaje lokalna samouprava.

Kako je napomenuo, najbolja opcija bila bi da industrija izgradi prečistače koji bi industrijsku otpadnu vodu doveli na kvalitet kućnih otpadnih voda, koja bi zatim bila upućena na centralni prečistač za opštine Kula i Vrbas.

Taj podatak dobija na važnosti uzimajući u obzir da se u Prostornom planu previđa da bi projekat mogao biti završen za deset godina, dok bi samo izmuljavanje trajalo tri. Tenderska dokumentacija planirana je za maj naredne godine, a Pokrajinska vlada trebalo bi da bude nosilac projekta, koji će biti kandidovan i za fondove Evropske unije, a čija vrednost se procenjuje na dvadesetak miliona evra.

I v. d. pomoćnika pokrajinskog sekretara Svetlana Kilibarda izrazila je zadovoljstvo poslom koji je grupa PPF8 uradila, pošto tokom javnog uvida na Prostorni plan nije stigla nijedna primedba.

– Malo smo začuđeni time jer su građani decenijama nezadovoljni stanjem kanala. Bitno je da će, kada se završi, kanal biti vraćen u projektovano stanje što se tiče širine, dubine i nagiba, dok će lokalna samouprava kroz planove urediti njegovo dalje korišćenje. Predviđeno je da se duž kanala sadi zelenilo, postavljaju igrališta i grade šetališta. Drago nam je da su građani bili uključeni u ceo proces i veoma zainteresovani za taj problem. Smatram da smo i mi bili spremni da pružimo odgovore na sva pitanja tokom javne rasprave – zaključila je Svetlana Kilibarda.

Izvor: Dnevnik.rs – Svetozar Krstić


PrethodniODRŽANI TAKMIČARSKI DANI MLADIH INOVATORA I PREDUZETNIKA U SOMBORU
SledećiObjavljene prve investicione lokacije Sombora na GeoSrbiji

OSTAVITE KOMENTAR

Napišite komentar!
Molimo Vas upišite ime

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.