Čuvena tradicija izrade kajaka Zlatoja Tomina

Negde je palo u zaborav da je prvi kajakaški klub u bivšoj SFRJ osnovan davne 1945. godine, te da su u čuvenoj zanatskoj radionici Zlatoja Tomina, koji je izrađivao prve drvene kajake, zapravo udareni temelji Jugoslovenskog kajakaštva i to upravo u Apatinu, koji su ostali prepoznatljivi i danas. 

Najpoznatija imena sa prostora bivše Jugoslavije i šire zaveslala su kajake iz radionice Zlatoja, koju je nasledio Nenad Maras, danas čuvar ovog zanata, jedan od retkih na ovim prostorima koji je radio sa Zlatojem. U ovoj radionici su se do 50-tih godina prošlog veka proizvodili i drveni rasklapajući kajaci koji su se nosili u rancu. Posetili smo Marasa, koji je podelio sa nama detalje iz istorije veštine ovog zanata.

Nenad Maras četiri decenije izrađuje prvoklasne kajake i kanue, kojima su današnji, ali i reprezentativci bivše Jugoslavije osvajali brojne medalje na raznim meridijanima. Još uvek ih ručno pravi na tradicionalan način specijalnom hladnom tehnikom nanošenja i izlivanja više slojeva materijala na kalup. Za jedan kajak potrebno je nedelju dana strpljivog i preciznog rada, priča vremešni majstor, ističući da je za ovaj posao neophodno poznavanje više zanimanja.


„Treba imati model, pa skice crteže i kalup, a na osnovu svega toga krećem sa proizvodnjom. Spektar materijala je tu jako širok, počev od drveta, metala, plastičnih masa, tehničkih tkanina i raznih smola i lepkova. Sve se ručno radi. Od zanata je potreban stolarski, modelarski, bravarski, krojački… širok dijapazon zanimanja, koje je teško sakupiti u jedan zanat, jer mnogih više ni nema“, izjavio je Maraš.

Zanat je naučio uz Zlatoja Tomina, koji je udario temelje kajakaštvu. Iz ove radionice izašle su tri luksuzne jahte za Josipa Broza Tita, koje i danas negde plove, ali se radilo po narudžbi za poznate ličnosti nekadašnjeg džet-seta.

„Ovde su dolazila mnoga poznata imena,a jedan od njih je Staniša Radmanović, čuveni kajakaš iz Sremske Mitrovice, karijeru je počeo Matija Ljubek, jer mu je tu nađen prvi trener, pa Lacika Kovač. Ako se dobro sećam, pored mnogih koji su ovde dolazili, poslednji je bio Admiral Jugoslovenske mornarice Ante Banina“, dodao je Maras.

Više hiljada plovila prošlo je kroz njegove ruke, a još uvek popravlja kajake, čamce i jedrilice za naše sportiste.

„Iskustva su odlična, osvajao sam medalje u tom čamcu, a oni su dosta dobrog kvaliteta“, kazao je Radovan Đukić, kajakaš.

Sedamdesetih godina prošlog veka u ovoj radionici su se počeli proizvoditi i kanui, kada je Zlatoje iz Kanade doneo jedan primerak kanua tamošnjih Indijanaca, priseća se Maras i dodaje da danas posla “ima i nema”. Nada se da će zanat dobiti naslednika, a tradicija izrade kajaka “Apatinca” nastaviti.

Izvor: RTV (Vesna Milanović)

ПретходниEkološki bonton
СледећиKnjiževno veče sa Ljiljanom Šarac u Somboru

ОСТАВИТЕ КОМЕНТАР

Напишите коментар!
Молимо Вас упишите име

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.