DANAS JE SVETI NIKOLA


Danas je Sveti Nikola, koga Srpska pravoslavna crkva i vernici slave kao jednog od najvećih hrišćanskih svetitelja, zaštitnika putnika, moreplovaca, ribara i splavara. Procenjuje se da oko polovina pravoslavaca u Srbiji slavi Svetog Nikolu, dok druga polovina, kako se kaže, ide u goste. Sveti Nikola je hramovna i manastirska slava Srpske pravoslavne crkve. Posvećeno mu je više od 600 crkava.

Sveti Nikola je slava nepromenljivog datuma i proslavlja se 6. decembra po starom, odnosno 19. decembra po novom kalendaru, na dan kada je 343. godine taj svetitelj preminuo. Sveti Nikola se slavi i 22. maja, u znak sećanja na dan kada su njegove mošti 1096. godine prenete iz Mira u Likiji u tada pravoslavni Bari, u Italiji, i položene u crkvu svetog Jovana Preteče, koja je ubrzo postala stecište hodočasnika. Tri godine potom građani Barija podigli su velelepnu crkvu tom svecu. Sveti Nikola, arhiepiskop mirlikijski, slavi se i u celom hrišćanskom svetu. Praznuje se kao dečji praznik u zemljama zapadne Evrope, jer tada deca dobijaju poklone ako su bila poslušna. Zaštitnik je grada Amsterdama. Rođen je u gradu Patara u oblasti Likija u Maloj Aziji, od roditelja Teofana i None, u vreme rimskog cara Valerijana. Još kao dete Nikola je pokazivao neobične duševne darove. Kada je odrastao i izučio škole, želeo je da stupi u sveštenički čin, pa ga je njegov stric, arhiepiskop, “proizveo” za sveštenika grada Mira. Svoj duhovni život počeo je u manastiru Novi Sion, gde se i zamonašio. Posle smrti roditelja, razdelio je siromašnima svu nasleđenu imovinu. Prema predanju, vođen čudesnim glasom krenuo je u narod da širi veru, pravdu i milosrđe i već je svojom pojavom donosio utehu, mir i dobru volju. Sveti Nikola pada u vreme velikog božićnog posta, pa vernici pripremaju isključivo ribu i drugu posnu hranu.

Izvor: sombornjuz.in.rs

Evo kako je postao najčešća krsna slava Srba

U Srbiji kult Svetog Nikole ima duboke korene

Pravoslavni hrišćani 19. decembra slave Svetog Nikolu, a procene kažu da će i ove subote u preko 30 odsto domova u Srbiji goreti sveća, jer je ovo ubedljivo najveća srpska slava. Međutim, priču o tome kako je Sveti Nikola postao najpopularnija slava kod Srba malo ko zna.

Na OVOM LINKU pogledajte šta morate da uradite na Nikoljdan, kako bi vam godina bila berićetna.

Sveti Nikola je bio episkop Mire Likijske u Maloj Aziji. Reč je o vaseljenskom svecu tj. onome koga pođednako poštuje i zapadni i istočni svet. Legenda kaže da je Sveti Nikola za života bio veliki dobročinitelj koji je sve svoje bogatstvo i imanje razdelio siromašnima, a on sam je, vođen čudesnim glasom, krenuo da u narodu da širi veru, pravdu i milosrđe.

Već samom svojom pojavom je donosio utehu, mir i dobru volju među ljude, a skroman kakav je bio, novac nije davao ljudima u ruke, već im je stavljao u džep da bi se iznenadili kada ga nađu. Upravo zbog ovih detalja se veruje da je legenda o Deda Mrazu proistekla baš na osnovu života Svetog Nikole.

I dok je zapadni svet potpuno prihvatio Senta Klausa u obliku debeljuškastog deke koji, obučen u crveno deci donosi paketiće, u Srbiji kult Svetog Nikole ima još dublje korene i održao se sve do današnjih dana.

Sveti Nikola je živeo u 4. veku, a njegovo žitije je jedno od prvih prevedenih sa grčkog jezika. Prihvatajući hrišćanstvo, Srbi su upravo na primerima iz života Svetog Nikole učili o smislu i vrlinama ove religije, pa su ga vremenom usvojili za svog zaštitnika.

Naravno, razlog za toliku “popularnost” Svetog Nikole među Srbima može biti i mnogo prizemniji i “ovozemaljskiji”.

Stara Srbija bila je zemlja seljaka u kojoj je najveći deo stanovništva preko cele godine radio u polju. Zima je bila jedini period kada je bilo vremena za predah, pa je Sveti Nikola, koji se slavi 6. decembra po starom, odnosno 19. decembra po novom kalendaru, bio idealan.

Osim ovoga, neki etnolozi ističu i da je za rasprostranjenost kulta Svetog Nikole među Srbima zaslužno i već poslovično siromaštvo našeg naroda. Kako Sveti Nikola pada u vreme božićnog posta, takvu slavu je uvek moguće spremiti – treba samo malo hleba, krompira i rakije, pa da se ugoste gosti i “ispoštuje” svetac. A, ako se nađe i malo ribe… onda je to već prava gozba!

Verovatno je da je svaki od ovih razloga u određenoj meri doprineo današnjoj popularnosti Svetog Nikole među Srbima.


PrethodniBožićne čarolije u Bačkom Monoštoru
SledećiZavršni trening – Sportić

OSTAVITE KOMENTAR

Napišite komentar!
Molimo Vas upišite ime

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.