Evropa i klimatske promene – šta nas čeka u budućnosti?


Svi primećujemo porast temperatura, česta tema za razgovor ovih dana je upravo to, pitamo se da li je ovako bilo i prethodnih godina ili sada samo teže podnosimo vrućinu.

Ovo ipak nije prvi put, jedan od primera iz prošlosti su poznate vrućine 2003. godine koje su ubile oko 80.000 ljudi, međutim procenjuje se da će u budućnosti biti mnogo gore, piše Politiko. Visoke temperature koje su se dešavale u prošlosti se razlikuju po tome što već sada možemo da kažemo da su vrućine kakve su bile 2003. godine danas nešto sasvim normalno, što je zastrašujuće.

Suše, požari i poplave su već postojeći problem mnogih država, ali mnoga istraživanja upozoravaju da će u budućnosti biti mnogo gore i jedno važno pitanje je mnogima na pameti – kako će ovo uticati na Evropu i kako će se ona izboriti?

Vrućine najgore utiču na gradove, ljudi u gradovima žive u „džinovskim betonskim loncima” koji skupljaju toplotu. Danas su gradovi obično topliji za oko 5 do 10 stepeni od okolnih mesta, međutim moguće je da će u budućnosti pored toga evropski gradovi biti topliji za još 6 do 10 stepeni, piše Politiko. Ovo će najviše pogoditi južnu Evropu.

Pored svega ovoga, visoke temperature su povezane i sa povećanim psihijatrijskim hitnim slučajevima. Pored klimatske nesanice, povećani su slučajevi samoubistava i porodičnog nasilja koje uzrokuje porast temperatura.

Sa visokim temperaturama se naravno javljaju i suše. One će najviše zahvatiti južnu Evropu, dok će severna Evropa imati više koristi jer će leta trajati duže i biti toplija i samim tim će poljoprivreda u tim državama napredovati. Međutim i sa tim napretkom država kao što su Danska, Irska i Holandija, procenjuje se da proizvodnja hrane u svakom slučaju neće biti dovoljna bez južne Evrope.

Zime će imati više kiša i poplave će postati još jedan veliki problem. Kanalizacija u Evropi nije izgrađena za klimatske promene. Kada ekstremne kiše udare u betonske gradske pejzaže, odvodi i kanalizacija ne mogu to izdržati. Kiša je u Kopenhagenu 2011. poplavila kuće, oštetila puteve i metro, ​​što je nagomilalo milionske troškove, piše Politiko.

Pored svega ovoga, požari i opasnost od komaraca koji mogu da stave države Mediterana u opasnost od malarije i ostalih bolesti, je još nešto što će kasnije predstavljati problem za Evropu.

Kako dani i godine idu, sve se više čini da klimatske promene postaju normalna pojava koju ne možemo više promeniti i poboljšati situaciju. Današnje klimatske promene nisu prve u istoriji naše planete, ali su prve koje su nastale našim nemarnim odlukama i ponašanjem koje utiče na sav živi svet. Brzina kojom se ovaj problem širi je poprilično nezamisliv i strašan, i pored svih šteta i svih milionskih troškova koje države trpe, i dalje se čini kao da ne radimo dovoljno. Pored porasta nivoa mora, izumiranja životinja i ljudi koji i dalje ne veruju u klimatske promene, na nama ostaje da budemo svesni situacije i da se i dalje informišemo i širimo to znanje, jer samo tako ostaje nada za bolje sutra, jer ubrzo nam neće preostati ništa više ni da uništimo.

Cover photo: Markus Spiske, Unsplash


PrethodniPočinje Treći somborski filmski festival
SledećiREGIONALNO TAKMICENJE „SPORT U POLICIJI“

OSTAVITE KOMENTAR

Napišite komentar!
Molimo Vas upišite ime

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.