
Фестивал цвећа, дванаести по реду, је прва већа манифестација након ванредног стања која је организована у Сомбору. Фестивал који је пре две године важио за највећи тог типа у овом делу Европе, имао је мањи број излагача али је понуда цветне расаде као и декоративних украсних предмета за баште и цветњаке била богата.

У инат смени сунца и кише током прва три фестивалска дана, стотинак излагача и произвођача цвећа претворило је сомборску главну улицу у најлепше цветну башту.
„Да није било короне, верујте, ове године је било потврђено учешће излагача из 12 земаља, чак је и Словенија желела да се одазове фестивалу али нису успели да се пробију. Већина људи је била у карантину а реч је о производњи у којој мораш бити присутан а људи нису могли. Имали смо госте из Загреба који су рекли да њихов велесајам који је други у Европи, није ни трећина онога што је у Сомбору“ објаснио је организатор 12. сомборског Фестивала цвећа.
Иако је фестивал каснио скоро два месеца, вегетација неких цветница на измаку, излагачи су се потрудили да посетиоцима понуде разноврсну цветну расаду, зачинско биље, грмове, украсно шибље и неконвенционалне расаде за баште, алеје и балконе.
„Људи траже за баште, за декорације, за балконе нешто што лепо цвета али распитују се и за ове мандаринице и лимуне, односно нешто што је другачије и помало необично“ објаснила је Јелена Кнежевић из Ново Сада.
„Бегоније, пиштике, винке, кадифе, салвије па чак и руже из увоза … како сам ја приметио боље купују него претходних година. Долазимо на фестивал више од десет година, јако смо задовољни јер смо ове године добро продавали“ испричао је Петер Михаљ, произвођач из Купусине.
„Моја понуда је стварно специфична. Имам већином биљке које се не третирају. Ту су врсте јапанских крушака и јабука, лимун за двориште, такозвани сибирски и нар… То је све што је остало од продаје. Народ је предиван овде и желео би да свако из мог краја посети овај фестивал! “ истакао је Дејан Димитријевић, произвођач из Деспотовца.
У оквиру цветног фестивала организована и продајна изложба старих заната и рукотворина.
Извор: РТВ (Ружица Парчетић)