Grad Sombor – vojvođanski muzej pod otvorenim nebom


Na tlu nekadašnjeg basena Panonskog mora, danas leži Sombor koji je poznat po nešto
drugačijoj arhitekturi i duhu u odnosu na ostale vojvođanske gradove, za koje smo češće
u prilici da čujemo ili koje je verovatnije da ćemo posetiti.

Njegovi građani ga obožavaju, a zanimljivo je da ovaj grad broji i sve češće posete turista.
Saznajte zašto turisti rado dolaze u Sombor, i zašto je ovaj grad idealni prikaz vojvođanskog duha i svojevrsni muzej pod otvorenim nebom.

Riznica ukusa i mirisa dve otadžbine
Prva stvar koja nikoga ne ostavlja ravnodušnim jeste raznovrsnost gurmanske ponude u
ovom gradu. Tu zbilja ima za svakoga po nešto a razlog tome je fantastična fuzija kulturološke razmene oličene u zalogajima koje su sam grad, i cela severna Vojvodina,
nasledili od dve države – Srbije i Mađarske.

Počnimo od osnova: domaćin (u restoranu, ali najpre na salašu) dočekuje goste
autentičnom štrudlom sa makom i domaćom rakijom, nakon čega sledi pravi srpski
doručak, iliti jaja sa domaćim suvim mesom i sezonskim salatama.

Već tada se u vazduhu može osetiti da se za vas počinje pripremati pravi bački ručak.
Poklopci zveče, stavlja se domaće, svinjsko meso da se krčka, obogaćeno mesnatom
slaninom i krompirima, pa začinjeno jednostavnim začinima i mirisnim suvim šljivama. Bićete u pravom iskušenju da ne zavirite u šerpe.

Jedinstveno iskustvo izleta na salaš
Ono što bez svake sumnje važi za svaki salaš u okolini Sombora je da on čuva staru
kulturnu baštinu, tradiciju i raskošnu istoriju. U njemu su mnogi istaknuti umetnici i pisci
našli svoj, nadaleko poznati “ravničarski mir” i stvarali svoja najlepša dela.

Somborski salaši su nadaleko poznati i prepozatljivi po bujnoj vegetaciji i zelenilu, odnosno po platanima i bođošima koji su doneti čak iz Amerike, na samom početku 20. veka.

Tadašnje ozelenjivanje grada prenelo se i na okolne salaše, da bi pre nekoliko godina grad
Sombor zavredeo titulu najzelenijeg grada u Evropi. Bajkoviti izgled salaša upotpunjuju
vinogradi i široke, što kaldrmisane što zemljane staze kojima krstare fijakeri.

Treba upamtiti da svaku posetu salašu treba unapred isplanirati i unapred najaviti svoj dolazak. Jedan od najpoznatijih i najlepših salaša u okolini Sombora je “Dida Hornjakov”
sa najvećom i najbogatijom ponudom sadržaja u kojima možete uživati:

● Atelje sa izloženim rukotvorinama tradicionalnih starih umetničkih zanata i dve izložbene sobe.
● Umetničke radionice za decu na kojima se upoznaje priroda i ručno izrađuju suveniri.
● Porodični smeštaj sa čistim sobama i kuhinjom sa nameštajem sa početka 20. veka i tradicionalne bunjevačke nošnje.
● Svečana sala kapaciteta do 50 gostiju i autentični salašarski meni (preoručujemo žutu supu od morke sa flekicama i knedlaa od džigerice).

Idilična simbioza pravoslavlja i katoličanstva
Kako je ovo parče srpske zemlje bilo podeljeno tokom dugog niza godina, na svojim atarima je zadržalo različite verske i profane objekte. Stilom se svakako razlikuju ali ne možemo izbeći osećaj da poseduju i nešto što ih povezuje. To je ostatak duha naroda koji je te građevine podizao i u njima živeo ne mareći za razlike u veri.

Neke od građevina tog tipa su crkve, katedrale i manastiri koji odišu različitošću i
jedinstvenom lepotom. Koja verska zdanja u Somboru su najposećenija?

Crkva Svetog Đorđa – najlepša pravoslavna crkva
Nećete mnogo odmaći od samog centra grada a put će vas naneti na jedan manji trg, trg
Svetog Đorđa, koji se prepoznatljiv po tome što ga okružuju verske građevine, a najpre
velika pravoslavna crkva u barokno-rokajnom stilu posvećena istom svecu.

Crkva je izuzetno značajna zbog ikonostasa koji je oslikao Pavle Simić, zbog 77 ikona sa
mnoštvom vitraža kao i zbog predmeta od plemenitih metala – što je ovu crkvicu svrstalo na listu dobara od velikog kulturnog značaja za celu državu.

Plebanija – katolička Crkva Presvetog trojstva
Ono što čini posebnom franjevačku Crkvu Sv. Trojstva na trgu su orgulje iz druge polovine 18. veka. U gradskoj plebaniji se čuva i Povelja carice Marije Terezije, kojom je Sombor
postao slobodan grad. Crkva se odlikuje istančanom arhitektonskom lepotom, a na južnoj
fasadi celokupan doživljaj upotpunjuje simolični sunčani sat.

Bivši franjevački manastir – današnji župni dvor
U jednoj niskoj, turskoj kući, sa tada svega tri prostorije, osnovana je županija Sombor
grada. Ona je izgrađena na kaštelu somborskog grofa, Jovana Brankovića. Kasnije su
Franjevci koristili tu kuću kao samostan, da bi je krajem 18. veka napustili, čime joj je
vraćena njena prvobitna namena.

Dom vrednih umetničkih dobara
Najpoznatije ulje na platnu, na kome je simbolično predstavljena najznačajnija bitka za
oslobođenje Sombora od Turaka – “Bitka kod Sente” najveće je ulje na platnu na prostoru
cele bivše Jugoslavije.
Remek-delo Ferenca Ajzenhuta izloženo je u zgradi somborske skupštine i zauzima površinu od neverovatnih 40 kvadrata. Za 110 godina, koliko se tamo nalazi, nijednom nije
restaurirana, ne računajući pozlaćeni ram dimenzija 7×4 metra.

Pešačka zona okružena velelepnom arhitekturom
Šta obići u centru grada? Iako je Sombor mali grad, nije lako odlučiti gde ćete prvo otići i
šta prvo posetiti. U centru se nalazi i glavno šetalište gde se turisti slikaju na klupi, pored
statue književnika Laze Kostića.

Oko šetališta se nižu sporedne uličice, svom dužinom ukrašene zgradama eklektičnih stilova, restoranima i kafićima čije su fasade ukrašene dugim stabljikama cveća koje vise
sa prozora.

Na jednom uglu, proći ćete pored poštovane somborske gimnazije, a nakon nje nailazite i
na somborsko pozorište. Narodno pozorište Sombor grada važi za jedno od najboljih pozorišta u Srbiji.

Muzej i savremena galerija čine okosnicu somborske kulture
Kada je u pitanju grad Sombor zamenitosti su na svakom koraku, ali treba najpre krenuti od glavnog trga. Trg u Somboru je čist, sređen, a tu je i fontana koja gleda na muzej i galeriju savremene umetnosti.

Regionalni muzej koji je smešten kraj gradske kuće, bogato je opremljen arheološkim, numizmatičkim, šarenolikim etnološkim i istorijskim zbirkama.

Savremena galerija umetnosti u Somboru nosi ime najvećeg slikara ravnice i večitog
zaljubljenika u žene – Milana Konjovića. Na ulazu u galeriju, pogled se sam zaustavi na
pozdravnu reč samog Konjovića o njegovim slikama.

Ukoliko niste imali prilike da posetiti ovaj vojvođanski gradić, vreme je da na svoju listu dopišete i taj zadatak. Treba samo upamiti da u Somboru niko ne žuri i ne trubi, a biciklisti su u stanju da voze iza vas deset minuta dok ih ne primetite i pomerite se u stranu.

Opustite se i uživajte u jedinstvenom gradu u koji ćete se sigurno vratiti, a ako odlučite da za putovanje i razgledanje grada odaberete fijaker Sombor ćete upoznati iz sasvim nove,
jedinstvene perspektive, kao stara vojvođanska gospoda.

1 KOMENTAR

  1. Nažalost arhitektura grada se bitno i vrlo ubrzano menja. Mnoge stare porodične kuće su srušene a na njihovom.mestu su podignute višespratne ružne zgrade koje potpuno menjaju atmosferu u gradu. Šteta što je to dopuštenu i u najužem jezgru grada unutar Venca.

OSTAVITE KOMENTAR

Napišite komentar!
Molimo Vas upišite ime

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.