Hrabri piloti nisu žalili svoje živote da bi zaštitili svoju zemlju i narod.
Avijaciji NATO, koja je iz vazduha krenula da seje smrt po SRJ, na megdan su hrabro izlazili piloti Vojske Jugoslavije iako su znali da je i David s Golijatom imao veće šanse nego oni sa 14 poluispravnih „migova“ protiv 600 najmodernijih neprijateljskih lovaca i bombardera.
Kada su iz baze u Avijanu u Italiji 24. marta 1999. poleteli prvi avioni NATO da istresu bombe sa osiromašenim uranijumom na mostove, škole, bolnice, vrtiće, trafostanice, radio i TV repetitore, toplane, rafinerije i fabrike u Srbiji i Crnoj Gori, prvi koji su izašli na crtu daleko nadmoćnijem neprijatelju bili su hrabri piloti i pripadnici Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane Vojske Jugoslavije.
Iako su znali da je i David s Golijatom imao veće šanse nego oni sa 14 poluispravnih „migova 29“ protiv 600 najsavremenijih lovačkih aviona i bombardera koje je NATO angažovao u operaciji „Milosrdni anđeo“, niko od pilota nije rekao „neću“ i hrabro su jurišali u oblake da zaštite nebo nad svojom domovinom ne razmišljajući da li će se sa tog zadatka vratiti živi.
Hrabri piloti nisu žalili svoje živote da bi zaštitili svoju zemlju i narod, pa su bez oklevanja dizali svoje avione iako je domet njihovih radara bio duplo manji od radara NATO aviona, čiji je domet bio 120 km. Na većim visinama F15 pogađa cilj i na razdaljini od 120 km, a pilot „miga“, da bi označio metu, morao je da priđe neprijateljskom avionu na 40 km, što najbolje govori o tome u kolikoj su prednosti bili NATO piloti u odnosu na pilote Vojske Jugoslavije.
Agresori su mogli da lansiraju raketu pre nego što naš pilot na svom radaru primeti neprijateljski avion. Sa dometom svojih raketa, ali i pomoću „avaksa“ (špijunskih aviona), NATO avioni su naše avione mogli da obaraju i iz okolnih zemalja. A dva velika „avaksa“ koji su kružili nad Mađarskom i Bosnom u svakom trenutku su kao na dlanu imali preglednu sliku neba nad celom Jugoslavijom.
Života Đurić
OBRUŠIO SE NA NEPRIJATELJA
Potpukovnik Života Đurić, pilot i komandant 241. lovačko-bombarderske eskadrile RV VJ, srpski je junak koji se upisao u večnost svojom herojskom pogibijom u borbi protiv terorista OVK na Kosovu i Metohiji u martu 1999. godine.
Milenko Pavlović
IMAJU ME!
Pukovnik Milenko Pavlović, komandant 204. lovačkog puka VJ, poginuo je 4. maja iznad svog rodnog Valjeva u borbi sa NATO lovcima i bombarderima. Ostaće upamćen njegov ljudski i junački čin izbacivanja mlađeg kolege iz kokpita „miga 29“ uz reči: „Majku vam dečju, nećete vi da ginete, ja ću!“ U let protiv superiornijeg i mnogobrojnijeg neprijatelja sa aerodroma u Batajnci krenuo je sam ka Valjevu. Odmah po poletanju otkazao mu je generator naizmenične struje, čime je praktično ostao „slep“ jer mu nije radio radar.
Zoran Radosavljević i Slobodan Perić
MORAMO PREUZETI PRVI UDAR
Šta je čovek ako izgubi svoju otadžbinu? Mi piloti moramo da preuzmemo prvi udar na sebe i tako spasemo bar neko dete u ovoj zemlji“, rekao je pilot VJ major Zoran Radosavljević dan pre pogibije svojoj majci koja ga je molila da ne leti. Poginuo je 26. marta 1999. godine, trećeg dana bombardovanja SRJ.
Pilot „miga 29“ potpukovnik Iljo Arizanov 24. marta 1999. u 20 sati prvi je poleteo u susret NATO avionima sa vojnog aerodroma u Nišu. Oboren je u rejonu Drenice na Kosovu, a nikad nije utvrđeno da li je pogođen raketom sa zemlje ili iz vazduha. Uspeo je da se katapultira i padne u vinograd u blizini hangara koji su čuvali Albanci.
Nebojša Nikolić
VATRENA BUKTINJA
Potpukovnik Nebojša Keša Nikolić poleteo je prvog dana bombardovanja u 20.37 sa aerodroma u Batajnici u presretanje grupe NATO aviona iznad Bečeja. Po poletanju otkriva da je na „migu 29“ neispravna navigacija. Iako je na putu ka Bečeju uspeo da izbegne veliki broj neprijateljskih raketa, jedna je pogodila njegov avion kada je bio iznad Titela i avion je zahvatio plamen. Pošto se katapultirao, Nikolićev avion je pogodila još jedna raketa i pretvorila ga u buktinju. Nikolić je pao na području sela Knićanin, gde su ga našle kolege.
Predrag Grof Milutinović
NIJE MOGAO DA LANSIRA RAKETU
Tog 24. marta 1999. sa aerodroma na Ponikvama na „imgu 29“ poleteo je major Predrag Milutinović i krenuo u zonu Sjenice. Otkazao mu je radar, pa nije imao mogućnost da otkrije cilj, niti da lansira rakete. Dva puta su lansirali rakete na njega, ali je uspeo da ih izbegne. Najteže mu je bilo što nije imao mogućnost da uzvrati. Avion mu je pogođen na 600 metara nadmorske visine iznad Jastrepca, pri sletanju u Niš. Katapultirao se i zaustavio u krošnji drveta u selu Mala Reka. U penziji je.
Dragan Milenković
HTEO DA JURIŠA NA U2
Kapetan prve klase Dragan Milenković, koji je bio stacioniran na aerodromu „Ponikve“, bio je spreman da na „migu 29“ samostalno krene u „nemoguću misiju“ obaranja NATO špijunskog aviona U2, koji su samo Rusi uspeli da obore.
Boro Zoraja
IZVEO NAJDUŽI LET
Sa aerodroma „Ponikve“ 7. aprila 1999. na „migu 29“ uzleteo je pukovnik Boro Zoraja i krenuo u presretanje tri neprijateljska aviona u zoni Kruševca, sa sletanjem u Niš. Iako je bio u zahvatu neprijateljskih raketa, brzim manevrom uspeo je da ih izbegne.
