Novi pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode usklađen je sa standardima EU i preporukama Svetske zdravstvene organizaciji stupio je na snagu krajem aprila ove godine. Da li će i koliko ove izmene uticati na kvalitet pijaće vode, proveravala je naša ekipa.
Mnogo reakcija izazvao je novi Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za piće sa povećanim dozvoljenim vrednostima prisustva pojedinih elemenata. Građani na to gledaju različito.
„Uglavnom pijem vodu iz vodovoda. Baš kad nekad idem van kuće onda kupim flaširanu vodu. Verujem da nije potpuno ispravna, ali mom zdravlju ne smeta“, istakla je Svetlana Čule.
„Ne pijemo vodu sa česme, kupujemo flaširenu vodu. Nismo zadovoljni kvalitetom vode“ , kaže Ana Kolesar.
„Što se tiče somborske vode i našeg vodovoda, naša voda je možda malo tvrđa, ali ja verujem da je hemijski ispravna. Koristimo je i u domaćinstvu i za kupanje“, naglasila je Tijana Odobašić.
Iz Javnog komunalnog preduzeća Vodokanal u Sombor, ističu da se kvalitet pijaće vode neće menjati.
„Mi se trudimo da voda bude kvalitetnija nevezavisno od standarda. Naravno, moramo da poštujemo, …. Ali ako smo negde došli do nekog nivoa, nikako se nećemo vraćati nazad, nama je samo interes da imamo što kvalitetniju vodu, tako da ovo što smo postigli nikako nećemo smanjivati zato što je standar niži pa da kažemo da sad možemo raditi lošije, to nikako“, objasnila je Jasmina Bobić, direktorica JKP Vodokanal u Somboru.
„Građani su bezbedni, mogu da budu sigurni da u suštini se ništa ne menja pošto su naše vrednosti ispod dozvoljenih vrednosti čak i novim pravilnikom kao i starim“, kaže Jelena Zelić, iz Zavoda za javno zdravlje u Somboru.
Osamsto hiljada stanovnika Vojvodine pije vodu ugroženu prisustvom prirodnih organskih materija i arsena u vodi a najgora situacija je, kako ističe profesor Božo Dalmacija, od Zrenjanina prema Crnji, u Kikindi i okolnim mestima.
„Kada bi radili po neizmenjenom pravilniku, za celu Vojvodinu bi trebali utrošiti oko 700 miliona evra, a nakon ove promene, taj utrošak iznosi od 450-500 miliona evra sa razlikom što se smanjuju i drugi eksta troškovi i to značajno“, naglasio je prof dr Božo Dalmacija, sa Univerziteta u Novom Sadu.
Korekcijom starog pravilinika, kako ističe profesor Dalmacija, moguće je primeti znatno jeftiniju tehnologiju što je najveći benefit stanovništvu Vojvodine.
rtv.rs
