Velikani svetskog sporta sastali su se 47. put, bilo je i važnijih mečeva i nezaboravnijih završnica, ali se taj-brejk u odlučujućem setu dogodio tek treći put. I, ponovo je bolji bio mlađi i uspešniji…
Ove subote u Parizu sastali su u 47.“epizodi“ jednog od najvećih rivalstava u istoriji sporta – ne samo tenisa!
Tek treći put meč je rešen u taj-brejku poslednjeg seta.
I, posle tri časa i šest minuta „skupe“ predstave u „Bersiju“, ponovo je bolji bio mlađi i uspešniji, pred kojim se favorit svetske javnosti u „lobiranju“ za najboljeg svih vremena bukvalno predao pred čovekom koji se ove nedelje vratio i na prvo mesto ATP liste i u finale poslednjeg Mastersa u sezoni:
(2) Novak Đoković – (3) Rodžer Federer 7:6 (8:6), 5:7, 7:6 (7:2)!
Taj-brejk je odlučivao i 2007. u finalu Mastersa u Torontu – 7:6 (7:2), 2:6, 7:6 (7:2) i 2014. u finalu Mastersa u Indijan Velsu – 3:6, 6:3, 7:6 (7:3), ali su ovi mečevi trajali sat vremena kraće od večerašnjeg u kom je postavljen rekord po broju odigranih gemova u duelima Srbina i Švajcarca „na dva dobijena“.
O kakvom se meču radilo?
Malo koji statistički podatak mogao bi da posluži bolje od ovog – jedini brejk za 186 minuta igre napravio je poraženi takmičar, koji je imao samo dve šanse za brejk, dok je u finale prošao igrač koji u tri seta nije iskoristio nijednu od 12 brejk lopti (!?).
Jedini teniser koji je u istoj sezoni (čitaj: za četiri i po meseca) uspeo da ispadne iz Top 20 i vrati se na poziciju „Broj 1“, eliminisao je arhi-rivala deveti put u poslednjih deset susreta (Rodžer ima i jednu pobedu u grupi na Finalu ATP sezone u Londonu, posle koje ga je Novak pobedio u finalu), popravio ukupan skor na 25:22, pa će u nedelju od 15 časova igrati protiv mladog Karena Hačanova za 33. masters titulu, a petu u Parizu.
U meču u kom poraz vredi 477.315 evra, a pobeda duplo više, Beograđanin će se drugi put u karijeri sastati sa debitantom u finalima Masters serije, Karenom Hačanovim. Negde na početku zastrašujuće serije započete posle junskog poraza od Marina Čilića u finalu vimbldonske „predigre“, Kvinsa, Đoković se prvi put u karijeri sastao i sa Rusom i ostavio mu jedan brejk u tri seta tokom osmine finala Vimbldona – 6:4, 6:2, 6:2.
Od tada, „svrgnuti kralj“ vratio se na ATP tron titulama na Vimbldonu, Sinsinatiju, US openu i Šangaju, a posle nastavka serije i u Parizu, nastavljena je i potraga za teniserom koji je sposoban da ga zaustavi. Stefanos Cicipas i dalje je edini igrač koji je u poslednja četiri i po meseca uspeo da savlada novog-starog vladara ATP tura.
Srbin, osvajač ovog turnria iz 2009, 2013, 2014. i 2015. godine, proveo je juče dva sata i 12 minuta na terenu i posle tri seta „slomio“ otpor (5) Marina Čilića – 4:6, 6:2, 6:3. Švajcarac, šampion iz 2011, imao je daleko manje problema protiv (10) Keija Nišikorija – 6:4, 6:4, ali je i igrao poslednji u petak uveče.
Grk je prošlog jula u osmini finala Mastersa u Torontu na kratko prekinuo Novakov niz, koji će do nedelje popodne iznositi 22 uzastopne pobede, odnosno 31 u poslednja 32 meča.
Federer je u dva navrata na tom putu morao da pruži ruku boljem, s tim da je letos u finalu Mastersa u Sinsinatiju pružio daleko slabiji otpor i, kao u najvećem broju slučajeva u poslednjih pet godina, doživeo poraz pre ulaska u odlučujući set – 6:4, 6:4. Ove večeri, nadajući se jubilarnoj 100. ATP tituli u karijeri, 37-godišnji as iz Bazela imao je odgovor na svako Novakovo pitanje, do trenutka kada je počeo taj-brejk trećeg seta.
U njemu, Švajcarac je sa pet neiznuđenih grešaka bacio sve za šta se tri sata mukotrpno borio, koristeći to što je na putu do finala proveo na terenu samo 150 minuta. U prvom kolu bio je slobodan, u drugom mu je Miloš Raonić predao bez borbe zbog povrede, u osmini finala bez problema savladao je (13) Fabija Fonjinija, u četvrtfinalu sinoć i (10) Keija Nišikorija, ali…
…nakon što je u taj-brejku prvog propustio set loptu, u završnici drugog iskoristio prvu koja mu se ukazala, završnicu trećeg učinio je potpuno izvesnom i nezanimljivom.
Od proleća 2012. skor u ovom rivalstvu je 13:6 za mlađeg.
PRVI SET – 7:6 (8:6)
Federer nije imao šansu za brejk u prvom setu, na 1:0 izborio se sa jednom, na 4:3 sa još četiri brejk lopte za Đokovića i po pravilu pronalazio prve servise u kriznim situacijama pa je odluka „pala“ u taj-brejku.
Švajcarac je kroz pomenuti osmi gem u setu prošao posle 19 odigranih poena, igralo se na razliku i kada je na 6:5 drugi put servirao za ostanak u setu, ali je na kraju prvi imao SET loptu.
U malom „rolerkosteru“ u taj-brejku, u kom je gubio 0:2 i 2:4, vodio 5:4 i potom bio suočen sa gubitkom seta na 5:6, Đoković je u najvažnijem trenutku pronašao savršene servise i duboke ritern udarce sa kojima rival nije mogao da se izbori – tri poena u nizu i burno proslavljeno vođstvo posle 73 minuta borbe!
Poređenja radi, Federeru je za pobedu nad Fabijom Fonjinijem u osmini finala bilo potrebno 74, a Nišikorijem u četvrtfinalu 81 minut.
DRUGI SET – 5:7
Osvajači ukupno 34 gren slem i 59 masters titula previše su iskusni da bi ishod seta, makar rešenog u taj-brejku, predstavljao ozbiljan problem u nastavku meča, ali je Federer bio pod pritiskom kada je servisima otvorio drugi set. Prilično lako je Novak tada ispustio dve šanse za brejk, čak morao da spašava i brejk loptu rivala u narednom gemu, a onda zaigrao tenis koji je upućivao na to da nećemo gledati treći set.
Od rezultata 1:1 do 5:5, Đoković je izgubio JEDAN poen na svoj servis i delovao kao bolji od dvojice igrača na terenu, iako je i Federer bez suočavanja sa brejk loptama stigao do završnice seta.
Tada, nakon što nije iskoristio brejk loptu za vođstvo 6:5 i servise vredne finala, Novak je popustio pred razigranim Federerom i bio potpuno nadigran u tom 12. gemu drugog seta u kom je igru diktirao rival sa druge strane mreže – drugu set loptu igrač kakav je Rodžer nije mogao da ne iskoristi, pa je publika posle dva sata i deset minuta vrhunskog tenisa nagrađena i „bonusom“.
TREĆI SET – 7:6 (7:2)
Kakav paradoks – posle tri sata ravnopravne borbe u kojoj nijedan rival nije pomislio da odustane stiglo se do „velikog finala“ i u njemu se dogodio debakl!
Verovatno ni sam Novak nije mogao da prepozna protivnika sa druge strane mreže u taj-brejku trećeg seta, u kom je Švajcarac poveo 0:1 i izgubio narednih šest poena od čega su pet bile njegove neiznuđene greške. Đoković, praktično, nije morao da izvede nijedan potez dostojan tog trenutka kako bi završio posao u najdužem okršaju sa Federerom u igri „na dva dobijena“.
Bilo je onih koji su se uplašili da bi dve olako propuštene brejk šanse za 1:0 na startu, odnosno 5:4 na kraju trećeg seta mogle skupo da koštaju srpskog asa u „majstorici majstorice“, ali to se nije dogodilo. Zašto?
Odgovor bi mogao da ponudi samo poraženi šampion…
Autor: mondo.rs
