Zoran Smiljanić iz Stanišića, sela kraj Sombora, nasleđeni umetnički talenat ka likovnoj umetnosti iskazuje kroz duborez. Skroman porodični čovek provodi sate u radionici u kojoj su nastali brojni radovi koji krase domove širom Vojvodine.
Ikone, brojni biblijski motivi, korice za katane, motivi iz Danteove Božansteve komedije, ilustacije Gustava Dorea i to u duborezu – motivi su ovog samoukog umetnika Zorana Smiljanića iz Stanišića. Njegove vešte ruke, već šestu godinu za redom, orahu i bukvi, podare novi život.
“Ovde sam uspeo, na neki način, da spojim ljubav prema sečivima, ljubav prema drvetu i likovnoj kulturi. Tako da sam, eksperimentišući sa razim stvarima, radeći sa svakakavim dletima, nekada prepravljao šrafcigere u dleta. Nisam imao u to vreme adekvatan alat i eto, daleko je to od savršenstva ali težim ka tome. Uglavnom radim bukvu, hrast, orah … što je jako tvro drvo, za mene je to izazov”, kazao je samouki umetnik.
Za izradu ikone u duborezu za koje postoji najveće interesovanje potrebno je četrdesetak sati rada i naravno, odličan alat.
“Imam čak i jedno dleto koje je moj deda koristio još davno. On je bio majstor za sve i svašta. Nisam često nailazio na alate koji meni toliko odgovaraju jer određeni rad zahteva i specifičan alat pa sam onda alat i sam pravio”, objasnio je Smiljanić.
Stvaralačka energija, kako kaže Zoran u šali, prava je terapija. Do sada je nastalo osamdesetak radova. Zoran kaže da se od duboreza, ipak, ne može živeti, iako bi dobro bilo spojiti lepo i korisno.
“Ovde u radionici provodim dosta slobodnog vremena. Ruke se zamore, ali se duša odmori”, dodao je on.
Duborez pruža i ispunjava najsuptilinije nivoe ljudske duše.
Zoran vredno radi i priprema radove za svoju prvu tematsku izložbu.
Izvor: RTV (Ružica Parčetić)
