Na nedelji tkačke kolonije staparski ćilim uči da tka i En Godfri

Nekada je autohtoni staparski ćilim bio simbol imućstva, menjao se za plodnu oranicu i bio važan deo devojačkog miraza, a danas dušu „Staparske ruže“ čuvaju žene iz Stapara, koje umeće tkanja prenose sa kolena na koleno, ali i tkaljama iz dvanaest gradova Srbije na Šestoj tkačkoj koloniji, koja se ove nedelje održava u Staparu kod Sombora.

„Staparska ruža“, simbol čuvenog staparskog ćilima zbog svoje kulturno – istorijske i umetničke vrednosti, u načinu ručne izrade na razboju, svoj život nastavlja dalje kroz Šestu tkačku koloniju. Rame uz rame sa ženama iz Srbije En Godfri, supruga amabasadora SAD u Srbiji, vrlo vešto savladava veštine tkanja autohtonog ćilima.

„Posebno sam se zainteresovala za „Staparski ćilim“, jer sam čula da postoji svega još nekolicina tkalja ovde u Staparu, koje poznaju tkanje ćilima i umeju da zatkaju ovaj motiv ruže i cveća na ćilimu. Velika mi je privilegija što sam ovde i jako mi se dopada atmosfera, a žene su kolegijalne i vrlo rado razmenjuju znanje i ideje, a vrlo su i kreativne. Smatram da su ovo jako talentovane žene i zaista mi je drago što sam ovde zajedno sa njima“, kaže En Godfri.


Među dvanaest učesnika tkačke kolonije, ove godine se prvi put pridružio student, kao i učenica Osnovne škole „Branko Radičević“ iz Stapara, a zid škole krasi mural „Staparske ruže“.

„Mi smo ovo učili na fakultetu, baš ovakvu tapiseriju, ali ovo je drugačiji medijum i ako je princip tkanja isti. Deluje jednostavno i nadam se da će biti dobar rezultat na kraju“, ističe Tane Leketić, student Fakulteta primenjenih umetnosti iz Beograda.

„Moja prabaka je tkala ćilime i sada ja želim da naučim. Htela sam da naučim da tkam da bih svima drugima to prenela kasnije“, kaže Tamara Stajšić, učenica OŠ „Branko Radičević“ iz Stapara.

„Tkačke kolonije su razmena iskustva, jer ja tkam već oko deset godina. Ovde više saznaješ, učiš nešto novo“, objašnjava Vesna Grujić, tkalja iz Loznice.

Ruža na staparskom ćilimu je motiv koji su davno same osmislile žene iz Stapara tkajući na razbojima dugo u noć pod svećama. Tkale su još i ponjavice, torbe za pogače, peškire, perine, krpare, dereklije, platna, rogozare…

„Nekada je ćilim imao geometrijske šare, to mislim na 18. i 19 vek, a kada se u 19. veku promenilo mnogo toga, onda su naše žene počele tkati staj motiv ruže i tkalo se isključivo kao prostirka za krevet. Osnova je nekada bila kudelja, pa se tkalo dalje sa vunom. Sada se tka drugačije, jer nemamo staparsku ovcu ni kudelju, pa mi sada radimo na pamuku i to uglavnom tkanice, koje su samo prenet motiv sa Staparskog ćilima“, kaže Verica Mijatović iz Udruženja „Staparska ruža“.

„Koloniju organizuje Etno mreža u saradnji sa gradom Somborom, a uz podršku NALED-a i ambasada SAD i Kanade, koji su naši partneri u organizaciji ovih kolonija, jer prepoznaju značaj kulturnog nasleđa, koje na ovaj način stavljamo u službu ekonomskog osnaživanja žena“, naglašava Violeta Jovanović, predsednica Etno mreže.

Staparski ćilim je uvršten na nacionalnu listu nematerijalnog nasleđa, koristi se protokolarno kao diplomatski poklon pokrajinkse i republičke vlade. Cilj je da se nakon šeste tkačke kolonije stvore dodatne mogućnosti i mere podrške za žene koje se bave ovakvim rukotvorinama.

Izvor: RTV (Vesna Milanović Simičić)

ПретходниSrbija dočekuje Tursku u Ligi nacija
СледећиMuškarac uhapšen zbog ugrožavanja sigurnosti

ОСТАВИТЕ КОМЕНТАР

Напишите коментар!
Молимо Вас упишите име

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.