Можда звучи невероватно, али Велимир Бато Бјелановић је за 44 дана, на свом двоточкашу, успео да обиђе 11 земаља.
Прешао је преко 20 хиљада километара, прошао кроз седам временских зона различите надморске висине, путем свиле стигао до недостижних локација, далеко од куће, мотоциклом и са своја два другара.
Бато је велики заљубљеник у природу, путовања, пространства и мотоцикле тако да је њему ово путовање било још један изазов који није могао пропустити, после Европе и Африке, адвокат на мотору стигао је и до Азије.
„Замисао је била да се иде кроз те СССР републике, па се прође чувеним Памир хаувејом, дакле обухвата Казахстан, Узбекистан, Таџикистан, Киргистан и поново смо се вратили ка Казахстану и онда смо отишли на запад Монголије, кроз пустињу Гоби до чувеног споменика Џингис кана и онда назад свако својим путем.
Наилазили смо на места која су неописива речима, рецимо Караку језеро – тамо смо понели чај у термосу из једног села. Ја кажем, нисам у бољем ресторану пио чај, под ведрим небом на 3999 метара језеро, невероватно плаве боје, прелепо нешто“, каже Бјелановић.
Током свог пута прошао је кроз разне занимљиве, али и опасне ситуације. Прешао је Памир, прошао кроз „тунел смрти“, у Сибиру замало да остане без горива али умало и да се судари са огромним орлом, срећа па је то сада само лепа успомена овековечена на фотографији. И ту није крај авантурама, наши бајкери залутали су и на једну казахстанску свадбу.
„Ја одшкринем врата, унутра цела свадба. И онда младин отац долази и каже не, не, дођи, врати се. Онда су нам рашчистили централни сто, ми смо били гости, и када смо кренули спаковали су нам поклоне. Остали смо и дан данас у контакту. На много добрих људи смо наишли“, истиче Бјелановић.
И тако се нижу утисци који одузимају дах и намећу питање која је следећа дестинација коју треба освојити. Иако првобитно није имао у плану, Велимир је написао путопис једног бајкера, описао је Пут свиле до Монголије на 280 страна, и тиме ће сигурно многима бити инспирација за нешто слично.
Извор: РТВ (Јована Слепчевић)
