Nedovoljno iskorišćeni kapaciteti Velikog bačkog kanala

Veliki Backi kanal Sombor
Foto: www.kajakrent.rs

Svojevremeno jedan od najvećih hidro graditeljskih poduhvata u Evropi – Veliki bački kanal otvoren 1802. godine od Bačkog Monoštora do Bačkiog Gradišta, a kasnije produžen – od Bezdana do Bečeja, nalazi se u planovima koji bi trebalo da mu obezbede novi plovni, turistički i privredni život. Poslednji brod je njime plovio pre više decenija, a deonica od Crvenke do Kule bila je poslednjih godina, kažu, najzagađeniji vodeni tok na Starom kontinentu.

Od prvih po značaju i veličini u Evropi, u jednom delu i najzagađeniji, hidrosistem Velikog bačkog kanala je kruna viševekovnih napora uređenja voda na ovim prostorima. Za dva veka imao je više namena, od transporta robe, odvodnjavanja i navodonjavanje do danas glavnog cilja vraćanja u funkciju. Žila kucavica kanalske mreže ima potencijal i nautičkog turizma za čamce, glisere i jahte, ali ne i veće brodove. Istraživali smo potencijale ovog strateški važnog toka.

Veliki bački kanal danas je sastavni deo Hidrosistema Dunav – Tisa – Dunav, jednog od najvećih u regionu, ali nedovoljno iskorišćenog. Kažu da se u Bačkoj i Banatu može navodnjavati 500.000 oranica. Poslednjih godina uložena su značajna sredstva na pročišćavanju i oživljavanju. Kanal je u Bačkoj pročišćen od Sombora do Vrbasa, pa su sada mogućnosti veće nego ranije.

“Od Vrbasa, neposredno Sombora, kanal je pročišćen. U Bačkoj je teoretska mogućnost snabdevanja vodom sa crpnih stanica oko 200.000 hektara, u Banatu oko 300.000 hektara. Međutim, pošto su male vode smanjene u letnjim mesecima, mi nemamo mogućnost da toliko navodnjavamo, a postojeći kapaciteti crpnih stanica po ovim mogućnostima su 55.000 hektara u Bačkoj, ali se navodnjava oko 20.000 hektara”, kaže Stevan Ilinčić, pomoćnik direktora za hidrosistem DTD Vode Vojvodine.

Kapaciteti su, kažu nadležni,veći nego potrebe, a ono na čemu se treba raditi su razvojni projekti.

“Prevodnica Bezdan i hidročvor Šebešvok su deo IPA projekta Mađarska – Srbija od 2017. godine. Zahvaljujući njemu dobili smo 85 procenata bespovratnih sredstava, oko 2,8 miliona evra. Imaćemo posetu nautičara nadam se i ljudi koji će autobusima dolaziti da vide i istorijski kontekst, ali da vide i Mali Stapar, koji je dragulj hidrosistema. Imali smo svest da te objekte, koji su stari do 200 godina, i obnovimo. Deonica od Bezdana uzvodno do Vrbasa je čista, ona nije zagađena. Od Vrbasa nizvodno je kolektor otpadnih voda, i taj deo će se raditi. Ako rešimo taj problem i nađu se sredstva, onda će biti učinjena velika stvar i značajni koraci”, kaže Ilinčić.

Kanal je nekada imao veliki uticaj na trgovinu. Tridesetih godina 19. veka kanalom je plovilo preko 12.000 lađa godišnje, a danas samo jedan katamaran.

Prokopavanjem nekadašnjeg Francovog ili današnjeg Velikog bačkog kanala to je bio najveći graditeljski poduhvat u Evropi u vreme kada je građen. On je praktično plovne puteve skratio za više od 150 kilometara i nešto više, a imaju izuzetan uticaj na trgovinu. Ovim kanalom su se prevozile razne robe u mnoge krajeve i metropole Evrope”, kaže Milan Stepanović, publicista i istoričar.

“Za ovih sedam godina i sezona iza nas, utisak je da se povećava broj stranih gostiju i turista koji otkrivaju lepote našeg kanala”, kaže Aleksandar Potkonjak, kapetan lađe.

Kanali od Bezdana do Sombora imaju netaknutu prirodu, a osposobljavanjem stare prevodnice Bezdan, poznatoj što je prva u Evropi betonirana ispod vode i predstavljala svetsku atrakciju, očekuje se da će nautičari moći i ovde ulaziti u kanal sa Dunava.

S duge strane, Monoštor, Bezdan, Sombor i druga mesta svakako će imati koristi od toga.

Izvor: RTV (Vesna Milanović Simičić)


PrethodniUhapšen zbog pola kilograma marihuane i 40 semenki kanabisa
SledećiMigranti probili ogradu na Horgošu 2, mađarski policajci pucali

OSTAVITE KOMENTAR

Napišite komentar!
Molimo Vas upišite ime

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.