Nedovoljno iskorišćeni kapaciteti Velikog bačkog kanala

Veliki Backi kanal Sombor
Foto: www.kajakrent.rs

Svojevremeno jedan od najvećih hidro graditeljskih poduhvata u Evropi – Veliki bački kanal otvoren 1802. godine od Bačkog Monoštora do Bačkiog Gradišta, a kasnije produžen – od Bezdana do Bečeja, nalazi se u planovima koji bi trebalo da mu obezbede novi plovni, turistički i privredni život. Poslednji brod je njime plovio pre više decenija, a deonica od Crvenke do Kule bila je poslednjih godina, kažu, najzagađeniji vodeni tok na Starom kontinentu.

Od prvih po značaju i veličini u Evropi, u jednom delu i najzagađeniji, hidrosistem Velikog bačkog kanala je kruna viševekovnih napora uređenja voda na ovim prostorima. Za dva veka imao je više namena, od transporta robe, odvodnjavanja i navodonjavanje do danas glavnog cilja vraćanja u funkciju. Žila kucavica kanalske mreže ima potencijal i nautičkog turizma za čamce, glisere i jahte, ali ne i veće brodove. Istraživali smo potencijale ovog strateški važnog toka.

Veliki bački kanal danas je sastavni deo Hidrosistema Dunav – Tisa – Dunav, jednog od najvećih u regionu, ali nedovoljno iskorišćenog. Kažu da se u Bačkoj i Banatu može navodnjavati 500.000 oranica. Poslednjih godina uložena su značajna sredstva na pročišćavanju i oživljavanju. Kanal je u Bačkoj pročišćen od Sombora do Vrbasa, pa su sada mogućnosti veće nego ranije.

“Od Vrbasa, neposredno Sombora, kanal je pročišćen. U Bačkoj je teoretska mogućnost snabdevanja vodom sa crpnih stanica oko 200.000 hektara, u Banatu oko 300.000 hektara. Međutim, pošto su male vode smanjene u letnjim mesecima, mi nemamo mogućnost da toliko navodnjavamo, a postojeći kapaciteti crpnih stanica po ovim mogućnostima su 55.000 hektara u Bačkoj, ali se navodnjava oko 20.000 hektara”, kaže Stevan Ilinčić, pomoćnik direktora za hidrosistem DTD Vode Vojvodine.

Kapaciteti su, kažu nadležni,veći nego potrebe, a ono na čemu se treba raditi su razvojni projekti.

“Prevodnica Bezdan i hidročvor Šebešvok su deo IPA projekta Mađarska – Srbija od 2017. godine. Zahvaljujući njemu dobili smo 85 procenata bespovratnih sredstava, oko 2,8 miliona evra. Imaćemo posetu nautičara nadam se i ljudi koji će autobusima dolaziti da vide i istorijski kontekst, ali da vide i Mali Stapar, koji je dragulj hidrosistema. Imali smo svest da te objekte, koji su stari do 200 godina, i obnovimo. Deonica od Bezdana uzvodno do Vrbasa je čista, ona nije zagađena. Od Vrbasa nizvodno je kolektor otpadnih voda, i taj deo će se raditi. Ako rešimo taj problem i nađu se sredstva, onda će biti učinjena velika stvar i značajni koraci”, kaže Ilinčić.

Kanal je nekada imao veliki uticaj na trgovinu. Tridesetih godina 19. veka kanalom je plovilo preko 12.000 lađa godišnje, a danas samo jedan katamaran.

Prokopavanjem nekadašnjeg Francovog ili današnjeg Velikog bačkog kanala to je bio najveći graditeljski poduhvat u Evropi u vreme kada je građen. On je praktično plovne puteve skratio za više od 150 kilometara i nešto više, a imaju izuzetan uticaj na trgovinu. Ovim kanalom su se prevozile razne robe u mnoge krajeve i metropole Evrope”, kaže Milan Stepanović, publicista i istoričar.

“Za ovih sedam godina i sezona iza nas, utisak je da se povećava broj stranih gostiju i turista koji otkrivaju lepote našeg kanala”, kaže Aleksandar Potkonjak, kapetan lađe.

Kanali od Bezdana do Sombora imaju netaknutu prirodu, a osposobljavanjem stare prevodnice Bezdan, poznatoj što je prva u Evropi betonirana ispod vode i predstavljala svetsku atrakciju, očekuje se da će nautičari moći i ovde ulaziti u kanal sa Dunava.

S duge strane, Monoštor, Bezdan, Sombor i druga mesta svakako će imati koristi od toga.

Izvor: RTV (Vesna Milanović Simičić)


OSTAVITE KOMENTAR

Napišite komentar!
Molimo Vas upišite ime

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.