Prvi arteski bunar u Somboru iskopan je 1885. godine. Tada su se u gradu pojavili vodari čiji je posao bio razvoženje i prodaja zdrave, pijaće vode. Početkom XX veka rad vodara bio je uređen Statutom.
Savremena fabrika vode iz koje pijaća voda stiže do svih domaćinstava u Somboru – tako je danas. A nekada su Somborce vodom snabdevali vodari, a voda se točila iz vodarskih kola.
„Dok nisu izbušeni prvi arteski bunari u Somboru, voda je bila kako kažu – gorka voda somborska. Kada su izbušeni arteski bunari pojavili su se i vodari kao posebno zanimanje. U Somboru je bilo između 25 i 30 vodara. Za svoj posao koristili su adaptirana kola koja su vukli konji i na kojima je bilo postavljeno bure u koje je moglo stati između 500 i 700 litara vode. Ako je bure bilo ofarbano na crveno to je bila pijaća voda, a ako je bilo zeleno u njemu je bila voda za pranje“, kaže Ildiko Marašek iz Sombora, zaljubeljnica u lokalnu somborsku istoriju.
Vodarska kola pravila su se od paorskih kola i to tako što se skraćivao razmak između prednjih i zadnjih točkova, a umesto tovarnog dela postavljalo se veliko drveno bure.
Vodari su postojali ne samo u Somboru već i drugim mestima Vojvodine, ali je Sombor jedinstven po tome što je vodarska služba bila organizovana. Statut o raznošenju vode iz arteskih bunara donet je 1910. godine.
„Vodari su morali biti punoletni, morali su imati čistu opremu, čiste konje, vodilo se računa o higijeni buradi. Vodari su morali pomoći vatrogascima u slučaju požara“, kaže Marašek.
Vodari su sa somborskih ulica nestali 60-tih godina prošlog veka, kada je počelo uvođenje vodovoda u somborska domaćinstva. Ali ima još onih koji čuvaju sećanje na nekadašnje vodare.
„Konje volimo, time se bavimo i pokušavamo da se podsetimo i održima našu staru tradiciju, a deo te priče su i somborski vodari“, kaže Željko Andrašić.
Vodari kao zanimanje u Somboru su postojali oko 80 godina. Danas su vodari samo deo prošlosti koje se Somborci rado sećaju.
Na tu prošlost podsećaju ih i vodarska kola koja se čuvaju u Gradskom muzeju Sombor.
Izvor: RTV (Zlata Vasiljević)