Различите људе привлаче различити хобији, а Горана Гагулића из Светозара Милетића привукао је необичан – он је један од малобројних узгајивача и колекционара биљки месождерки на овим просторима. Горан каже да код нас има веома мало хобиста, па путем друштвених мрежа едукује људе да их приволе и немају предрасуде о овим биљкама специфичног назива.
Ћуди природе огледају се у биљкама месоџеркама, које су кобне, али само за инсекте. Егзотичним бојама и примаљивим мирисом биљног сока вабе плен у замку, што није једини начин њиховог опстанка у заштићеним условима, али је добар оброк, објашњава Горан Гагулић, који се шест година предано бави необичним биљкама.
„Завршио сам Пољопривредни факултет у Новом Саду, смер за заштиту биља и неко основно предзнање ми је помогло, али сам све даље учио сам. Хобиста у нашој држави има мало и нису то неке количине велике које узгајају. Имам неке своје странице на којима покушавам да привучем људе да упознају овај свет“, саопштио је Горан Гагулић колекционар и узгајивач биљки месождерки из Светозар Милетића.
Годишње се у Горановој башти нађе око 300 биљки месождерки.
„Узгајам неколико родова, да тако кажем, са неким одређеним врстама, а то су дипентес, дионеа која је најспецифичнија по својој клопки, сараценија и розера. Непентес ми је најомиљенија, има клопку у облику врча и непокретна је клопка. Разликује се много од изгледа осталих месождерки. У њиховој клопци се формира течност у којој се варе инсекти“, казао је Гагулић.
Биљке месождерке нису класична врста собног биља, али свакако могу да оплемене простор или буду симболичан дар, каже Горан, који је прву биљку месождерку добио на поклон за рођендан, а данас су му свакодневни хоби.
Извор: РТВ (Весна Милановић Симичић)
