NOVA ŠANSA ZA ZARADU U SRBIJI

pc-elari-urbano-pc-elarstvo-luka-beograd-stefan-stojanovic-24
IZVOR: MONDO/STEFAN STOJANOVIĆ

PČELE SUPERMENI! Ne proizvode med, već imaju drugačiji zadatak – sve rade same!

Ova vrsta pčela služi za oprašivanje i čini da voće bude i duplo veće. Ne smeta im hladnoća ni pesticidi, gotovo da sve rade same, kažu pčelari.

Divlje, solitarne ili “masonske pčele” sve češće se vide kao prilika za zaradu. Kako kažu oni koji su uložili u ovaj posao, divlje pčele su 120 puta efikasnije, čine da voće bude veće 30 odsto, a samim tim i zarada!

“Ova vrsta pčela skoro sve radi sama, ne živi u košnicama, otpornija je. Ne smeta joj hladnoća niti pesticidi sa njiva. Na sve to, nije mala stvar ni što ređe ubada i njen ubod je mnogo bezbolniji. Kada je u pitanju oprašivanje, to je najbolji radnik”, kaže za MONDO pčelar Milan Popadić iz Osečine.

KRUŠKA SADA DUPLO VEĆA

Prema rečima Milana Popadića koji u svom voćnjaku ima jabuke, kruške i tešnje, zbog sve većeg nedostatka hrane, potreba za oprašivanjem pomoću pčela je veća nego ikada. 

“Pčele oprašivači su  vredan ali ograničen resurs. Solitarne vrste pčela, poznate i kao polenske pčele su mnogo efikasnije u oprašivanju biljaka od medonosnih pčela. Od kada ih imam, imam veću količinu i bolji kvalitet voća, čak i kada vremenske prilike nisu dobre. Kruške su mi duplo krupnije od kad ih imam”, kaže Popadić.

Prema njegovim rečima, masonske pčele najbolje dođu onima koji gaje trešnje, višnje, šljive, kruške, ali i dunje, maline, aroniju i jagode.

NEMAJU KOŠNICE, ALI CVET ĆE BITI OPRAŠEN 100 ODSTO

Masonske pčele svoja gnezda prave od blata, ne žive u košnicama, nemaju maticu ni radilice, već praktično sve rade same. Zbog toga je, prema rečima pčelara, posao mnogo olakšan. 

“Po svačemu su specifične. One ne proizvode med ni pčelinji vosak, a njihov ubod je gotovo bezopasan. Aktivne su čak i po nižim temperaturama, za razliku od medonosnih, koje ne izlaze po hladnom vremenu. Cvet kojeg poseti solitarna pčela biće oprašen gotovo 100 posto, dok je u slučaju medonosne pčele to tek šansa od nekih 20 odsto”, kaže poljoprivrednik svoje iskustvo. 

Dok medonosna pčela koju pčelari najčešće gaje bira cvetove na koje će sleteti, solitarne pčele idu na sve cvetove koji se nalaze oko 200 metara od gnezda.

“Ne treba im poseban tretman, prehrana niti tretmani, zbog čega je sve mnogo brže i lakše. Mogu da se gaje u zasadima pokrivenim mrežom ili zaštićenim plastičnom folijom. Potreban broj pčela zavisi od voćne vrste, broja i veličine stabala. Na primer, za hektar jabuke dovoljno je otprilike 1.000 do 1.500 kokona dok se za trešnju zbog velikog broja cvetova po stablu preporučuje 3.000 kokona po hektaru. Po hektaru voćnjaka potrebno je da budu raspoređene na dva do najviše šest mesta”, kaže naš sagovornik. 

NISU IDEALNE, IMAJU SVOJE MANE

Prema njegovim rečima, solitarrne pčele nisu idealne, i imaju i svoje nedostatake. 

“Oprašuju samo nekoliko gajenih biljaka, kreću se samo na u krugu od 200 metara, slab je razvoj društva u proleće i ne štede na zalihama hrane. Ipak, mislim da je korist od njih veća”, kaže Popadić.

AUTOR Aleksandra Vasić, Mondo.rs


PrethodniBrodom po Carskoj bari
SledećiUpečatljivi rezultati gimnazijalaca

OSTAVITE KOMENTAR

Napišite komentar!
Molimo Vas upišite ime

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.