Još jedan čin vršnjačkog nasilja potresao je Sombor. Maloletnog M.G. pretukla je grupa vršnjaka ispred jednog kafića. Zbog čega broj slučajeva vršnjačkog nasilja raste i kako mu stati na put, pitanja su na koja smo potražili odgovore.
Napad na maloletnog Somborca M.G. jedan je od devet slučajeva vršnjačkog nasilja koji su se dogodili u Somboru za proteklih 5 meseci. Prošle godine zabeleženo je 16 napada na maloletnike od strane vršnjaka. Sve napade karakteriše brutalnost, a rezultati ovog poslednjeg, žrtvu su najverovatnije zauvek odvojili od atletske staze.
„Izašao je u grad, došlo je do tuče, njega su napali 5-6 momaka i to se vidi na nekim video snimcima koji su ljudi iz Sup-a meni potvrdili. Čak petorica ili šestorica su ga napali, tukli su ga i polomili mu jagodičnu kost, a samim tim on više ne sme da trenira,a državna prvenstva i prvenstvo Vojvodine je bilo, tog vikenda je bilo i seniorsko prvenstvo države gde on nije mogao da nastupi“, ispričala je Mira Trifunov, trener Ak „Maraton“ Sombor.
U višem javnom tužilaštvu u Somboru kažu da se sa posebnom pažnjom prilazi slučajevima vršnjačkog nasilja .
„Od stepena poremećaja ponašanja zavisi težina vaspitne mere koja će biti izrečena. Konkretno Viši sud u Somboru izrekao je vaspitne mere sudskog ukora,pojačan nadzor od strane roditelja i posebnih obaveza društveno korisnog rada“, rekao je Darko Kulić,viši tužilački pomoćnik u višem javnom tužilaštvu u Somboru.
Psiholozi kažu da su osim fizičkog, sve su prisutniji oblici elektronskog nasilja i socijalnog izopštavanja,a više faktora utiče na povećan broj slučajeva vršnjačkog nasilja. Jedan od najčešćih su problemi u porodici.
„U situacijama gde imamo disfunkcionalnu porodicu,gde roditelji rešavaju probleme tako što se svađaju ,tako što se vređaju ili u slučaju fizičkog nasilja. Na neki način dete usvaja model ponašanja i kada malo odraste ono upravo u nekim sličnim situacijama primenjuje sličan način“, kaže Bogdan Škorić, psiholog u STŠ u Somboru.
Prema istraživanju koje je rađeno u srednjoj tehničkoj školi u Somboru jedna trećina maloletnika živi u nepotpunim porodicama, pa je i to jedan od razloga što su deca bez oba roditelja veoma često sklona nasilju. Statistika kaže da je svako drugo dete osetilo neki oblik vršnjačkog nasilja, ali da u većini slučajeva detetu žrtvi niko ne pomogne.
rtv.rs
