Obeležen Međunarodni dan fizičke aktivnosti

trcanje_sport

Sportski savez grada Sombora u saradnji sa Gradskom  upravom Sombor je
obeležio 10. maj Međunarodni dan fizičke aktivnosti.

10. maj – Međunarodni dan fizičke aktivnosti

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je u cilju podizanja svesti celokupne svetske javnosti o značaju i važnosti redovne fizičke aktivnosti u očuvanju i unapređenju dobrog zdravlja i blagostanja dana 10. maja 2002. godine pokrenula globalnu inicijativu za obeležavanje međunarodnog dana fizičke aktivnosti.

Taj dan je poznat pod sloganom „Kretanjem do zdravlja“, a odnosi se na umerenu fizičku aktivnost bez obzira na sadržaje, mesto i vreme izvođenja. Ciljna grupa je celokupna populacija uvažavajući sve različitosti u smislu uzrasta, pola, verske, rasne, socijalne, ekonomske i etičke pripadnosti.

Prema podacima iz istraživanja zdravlja stanovništva Srbije u 2006. godini više od dve trećine odraslog stanovništva u Srbiji je fizički neaktivno (67,7%). Procenat odraslih stanovnika koji je vežbao više od tri puta nedeljno iznosio je 25,5%, što je značajno povećanje u odnosu na 2000. godinu kada je taj procenat bio 13,7%. U 2006. godini 31,1% zaposlenih u Srbiji se bavilo sedenternim tipom posla, za razliku od 2000. godine kada je taj procenat iznosio 25,2%.

Šta je fizička aktivnost?
Fizička aktivnost predstavlja svako kretanje tela koje dovodi do potrošnje energije (sagorevanja kalorija). Brzo hodanje, penjanje uz stepenice, šetnja, usisavanje, pranje prozora, vožnja bicikla, plivanje, trčanje, košarka, fudbal… sve ovo je fizička aktivnost.

Zašto je važna fizička aktivnost za zdravlje?
Redovna umerena fizička aktivnost je jedan od najlakših načina za očuvanje i unapređenje zdravlja. Brojna istraživanja su pokazala pozitivne efekte redovnih fizičkih aktivnosti na zdravlje: prevencija oboljenja srca, šećerne bolesti, raka debelog creva, depresije i gojaznosti.

Fizička aktivnost dovodi do smanjenja povišenog krvnog pritiska, pada masnoća i šećera u krvi. Vežbanjem jačamo svoj srčani mišić (povećavamo udarni i minutni volumen) i pluća (povećavamo disajni volumen i bogatimo alveolarnu mrežu). Svakodnevna polučasovna šetnja brzim hodom smanjuje rizik od pojave akutnog infarkta miokarda za 18%, a moždanog udara za 11%. Fizička aktivnost jača naše kosti i celi skelet, smanjuje stres i anksioznost (nervozu), pomažući nam da se opustimo i bolje spavamo. Ona unapređuje rast i razvoj dece i mladih, povećava samopouzdanje, samopoštovanje, osećaj ispunjenosti i zadovoljstva.

Preporuke Započnite dan sa nekoliko minuta laganog istezanja. Ukoliko vaše radno mesto podrazumeva dosta sedenja, trudite se da ustanete kada god imate priliku, protegnete se ili prošetate par minuta.

Zaboravite na lift. Koristite stepenice.

Umesto vožnje kola na kratkim relacijama, šetajte ili vozite bicikl.

Ne morate biti sportski tip da bi ste se bavili fizičkom aktivnošću.

Odlazak u šetnju, rad u bašti ili ples takođe mogu biti delotvorni.

Neka Vaš cilj bude 30 minuta fizičke aktivnosti svakog dana!

Bez obzira na uzrast, dobro je poštovati neke osnovne savete: Ukoliko pripadate kategoriji fizički neaktivnih osoba, nemojte se u početku preopteretiti aktivnostima.

Počnite slabijim tempom i jednostavnim vežbama, da bi ste kasnije postepeno pojačavali tempo.

Ukoliko ste neaktivni, počnite sa jedan do dva puta nedeljno po 30 minuta. Ako je 30 minuta previše, za početak pokušajte sa 15 minuta.

Ukoliko imate bilo kakvih zdravstvenih problema, konsultujte Vašeg lekara pre nego što počnete sa fizičkim aktivnostima.

Na početku i kraju aktivnosti obavezno posvetite nekoliko minuta laganom istezanju.

Postepeno povećavajte intenzitet i dužinu aktivnosti.


PrethodniIzabran novi dekan na Pedagoškom fakultetu
SledećiIzveštaj sa takmičenja

OSTAVITE KOMENTAR

Napišite komentar!
Molimo Vas upišite ime

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.