Од Вукове азбуке до Мајкробит уређаја


Одрасли су с паметним телефонима и игрицама – почели су са Бесним птицама (Аngry Birds), прешли на Мајнкрафт (Мinecraft), а сада играју Фортнајт (Fortnight).

Поред српског, матеметике и „Света око нас” у четвртом разреду основне школе уче програмирање.

Ученици IV 3 у основој школи „Михајло Пупин” већ две године упознају се с основама алгоритамског размишљања на часовима предмета „Од играчке до рачунара”. Овај изборни предмет уведен је 2010, како би се ученици стекли знања у области информатичке писмености.

У тренутку када је информатика постала обавезан предмет од петог разреда, наставници су прошли обуку за наставу програмирања – ученици ће направити прве кораке на Skretch платформи, затим ће се упознати с програмским језицима Python и Јаva Script.

Иако је замишљено да у млађем разредима ова настава представља развој алгоритамског размишљања, учитељи нису добили уџбеник, већ им је понуђено неколико сајтова на којима могу да пронађу неке информације.

Учитељица Горица Његовановић за себе каже да је „љубитељ свега дигиталног”, па је нови програм схватила као сјајну могућност за ученике.

Али почетак није обећавао.

„Отворила сам сајт и видела да постоји игрица Елза по лику из цртаног „Залеђено краљевство” и Мinecraft, помислила да би било супер да Елзу узму девојчице, а Мinecraft дечаци. Стала сам на трећем кораку и схватила да морам да кренем од почетка” каже она за ББЦ.

Програмирање без рачунара
Када је почела да истражује на које начине може да уведе програмирање у наставу, сазнала је да је недовољан број рачунара у школи уопште не мора да буде препрека учењу.

Изненадило ју је да у се свету први кораци у програмирању уопште не праве на компјутеру. Такозвано unplugged кодирање подразумева учење шта су основне операције које су неопходне да би се нека радња обавила.

„Целе године смо радили без рачунара, радили смо графичко кодирање, бинарни језик, правили смо огрлице с шифрованим именима, све смо радили с оловком и папиром”, подсећа се она. Додаје да су у почетку деца питала када ће да крену да раде на компјутеру, да би после пар месеци таква питања престала, пошто су деца сјајно реаговала на овај начин рада.

Међу њима већ има оних који су веома заинтересовани за програмирање.

„Један ученик ми је рекао: ‘Учитељице, ја већ гледам Јутјуб туторијале за кодирање’, а онда у истој групи имате дете које не зна да укључи компјутер. На наставнику је да прилагоди та знања, коју игрицу да му понудите – у једном тренутку једна група је радила Мinecraft, а други су правили најједноставније програме са стрелицама.”

Родитељи ђака су били одушевљени, каже Неговановић. Неки од њих имају пријатеље програмере који су им објаснили да је овај предмет прави погодак.

Што раније, то боље
Горица Његовановић је свесна да је њен разред изузетак, иако тврди да су је многе колеге питале како да почну да предају на овај начин.

Из разговора с њима је схватила да многи одустају, јер не постоји права институционална подршка, а каже да је веома тешко некоме ко нема довољно времена или претходног искуства да пронађе те садржаје и прилагоди их настави.

С друге стране, све је више приватних школа програмирања или радионица за децу које се организују како би се ђаци заинтересовали за ову област.

Програмер Ненад Аврамовић већ две године ради с децом као предавач у ИТ школи „Кликер”. Како су у понуди школе и курсеви за предшколце, Аврамовић је убеђен да деца треба што раније да крену с учењем програмирања.

„Млађа деца су заинтересованија од старије, јер су креативнија, а овај начин учења подсећа на игру”, каже он.

Слично размишља и Мина Марковић, програмерка у Нордеусу.

„Никад није сувише рано. У Великој Британији деца почињу с пет година. Они не треба да кодирају, већ да стекну навику да разложе проблем на мање целине.”

Како јој је тата био инжењер, компјутер за њу никада није био баук и од малих ногу је играла игрице.

Садашњи посао стварања игрица за њу представља „више од сна”. Програмирање је открила у средњој школи, а интернет јој је помогао у проналажењу информација и курсева у овој области.

У „Кликер” предшколску децу доводе родитељи, који су заинтересовани за та знања, али деца се најчешће одушеве оним што уче.

Платформа за учење програмирања Skretch Јunior је осмишљена тако да није потребно да дете зна да чита и пише – наредбе су блоковске, слажу се попут пузли , деца интуитивно разумеју шта која наредба подразумева, све је приказано графичким симболима.

Неће сва деца постати програмери
Учењем основа кодирања деца стичу вештинеза 21. век, сматра Горица Његовановић.

Решавање проблема је кључно за програмирање и тиме деца стичу упорност, јер кад нешто не функционише морају да пронађу грешку и исправе је.

Програмирање им помаже и у математици. Она спомиње да су СТЕМ науке (science-technology-engineering-mathematics) науке будућност.

Дигитална будућност је постала дигитална садашњост, па су сва знање о информационим технологијама неопходна.

„Ако желе да буду лекари, адвокати или глумци, ова знања ће им бити корисна”, каже Мина Марковић, поновивши да програмирање треба да буде обавезан предмет у школама.

Замисао Европске комисије је да 50 одсто школа у Европи организује Недељу кодирања до 2020 године.

Пратите нас на Фејсу и Инстаграму и будите увек у току!

Пише: Јелена Максимовић. ББЦ новинарка


ПретходниПрва земља која уводи забрану коришћења креме за сунчање
СледећиСтудент ЕТФ-а освојио злато на олимпијади микроелектронике

ОСТАВИТЕ КОМЕНТАР

Напишите коментар!
Молимо Вас упишите име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.