Gradska biblioteka Karlo Bijelicki i udruženje građana Informa Sombor, organizuju veče posvećeno poeziji, ali i vinu i ljubavi, kao večitoj inspiraciji pesnika.
Nakon realizovanog konkursa za najlepše pesme u kojima se spominju vino i ljubav, štampana je zbirka poezije Poezija vinom obojena, u koju su ušle pesme koje su prošle selekciju žirija konkursa. Uz promociju pesama pristiglih na konkurs i dodelu nagrada, biće upriličena i promocija vina vinarije Vučji podrum.
Da podsetimo, na konkurs Poezija vinom obojena, od pristiglih pesama, selektovano je 26, koje su ušle u zbirku poezije, od kojih su nagrađene tri i to: prvonagrađena „Čokot“ Duška Sekulića, drugonagrađena pesma „Tri kapi vina“ Jovane Aksentijević i trećenagrađena pesma „Vinopijina oda“ Dušana Savića.
O nagradama je odlučivao žiri u sastavu: Saša Radojčić, Goran Malbaša i Dragan Babić.
Uz najlepše stihove o vinu i ljubavi, očekujemo vas u subotu, 25. septembara, u dvorištu Gradske biblioteke Karlo Bijelicki, Kralja Petra I br.13, u 19 časova.
Saopštenje žirija
Organizatori konkursa Poezija vinom obojena za najbolju pesmu inspirisanu vinom, Vinarija Vučji podrum i Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki”, formirali su stručni žiri za ocenu radova, u sastavu: Dragan Babić, Goran Malbaša i Saša Radojčić.
Žiri je održao nekoliko elektronskih konsultacija i na poslednjoj od njih, u subotu, 4. septembra 2021. doneo jednoglasnu odluku o tri najbolje pesme.
Prva nagrada dodeljuje se pesmi „Čokot” Duška Sekulića.
Druga nagrada dodeljuje se pesmi „Tri kapi vina” Jovane Aksentijević.
Treća nagrada dodeljuje se pesmi „Vinopijina oda” Dušana Savića.
Obrazloženje
Tri prvonagrađene pesme se izdvajaju od ostalih prispelih na konkurs Poezija vinom obojena po svom književnoestetskom kvalitetu, a na prvom mestu po tome što njihovi autori uspostavljaju distancu u odnosu na preovlađujuće, očekivane, čak stereotipne pesme o ljubavi (i izneverenoj ljubavi), vinu i melanholiji, u atmosferi koja pokatkad ima više estradni nego književni ton.
„Čokot” Duška Sekulića je pesma u kojoj se prepliće nekoliko stvarnosnih nizova: život grožđa, život vina, i život jedne ljubavi. Pesnikova sugestija je da su ova tri procesa preobražavanja međusobno u vezi, čiju prirodu, naravno, i ne
pokušava da imenuje. Autor očevidno brine o formi i pažljivo traži najbolje
reči za smisaone nijanse koje hoće da izrazi.
U pesmi „Tri kapi vina” Jovana Aksentijević je uspela da pokaže kako iz naizgled sasvim običnog prisećanja i razgovora sa samim sobom nastaje pesma kao deo sveta, sa svom svojom materijalnošću. Posebno povoljan utisak ostavlja to što
su u svim strofama ove pesme vešto ostvarene figure ponavljanja, variranja i aliteracije.
Dušan Savić se sa pesmom „Vinopijina oda” otkriva kao neko ko iznutra, ironijski, razlaže matricu stereotipnih predstava o vinu i onima koji ga piju. Ispunjena humorom, ova pesma takođe prenosi ono osećanje razdraganosti koje obično, i ako ne preteramo, prati naše susrete sa vinom.
