Porasla prodaja meda, cena ostala ista


“Potražnja meda, a posebno propolisa, porasla je za vreme vanrednog stanja u zemlji, ali još nema zvaničnih podataka o tome u kojem procentu“, rekao je predsednik Saveza pčelarskih organizacija Vojvodine Radomir Vlačo, i kazao da povećanu prodaju beleže mali pčelari, dok su veliki proizvođači meda i pčelinjih proizvoda prodali robu domaćim otkupljivačima znatno pre nego što je nastupila epidemija.

Uprkos većoj potražnji, Vlačo naglašava da su cene meda iste kao i pre pandemije koronavirusa. Kilogram livadskog i lipovog meda prodaje se po 600 do 800 dinara, bagremov košta od 800 do 1.100 dinara, dok je Fruškogorski lipov med najskuplji – 1.200 dinara, a razlog je što taj med ima oznaku geografskog porekla.

Uoči početka nove sezone, a zbog epidemije koronavirusa, Vlačo podseća pčelare na to da i za njih važi zabrana kretanja, radnim danima od 17 časova do 5 sledećeg jutra i tokom vikenda od subote u 13 časova do ponedeljka u 5, ali da mogu podneti zahtev Sektoru za poljoprivrednu inspekciju i za 48 sati dobiti dozvolu za duži boravak napolju, koju treba da nose za sobom.

“U zahtevu treba da navedu tačno datum kada će obavljati radove pa ih policija neće kažnjavati ako budu radili u pčelinjacima i posle 17 odnosno 13 časova“, ističe Vlačo za “Dnevnik“

Ova godina, napominje on, biće značajna za gazdinstva i po tome što je Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo obezbedio 25 miliona dinara, pet puta više nego pre, radi podsticanja razvoja pčelarstva.

Konkurs je nedavno završen i očekuje se da rezultati budu objavljeni oko 10. aprila. Javilo se 250 pčelara za podsticaje radi kupovine košnica i opreme kao što su sušači polena, otopači saća, mešalice za proizvodnju pogača…

Ujedno, Vlačo napominje da je država ove godine povećala subvencije pčelarima pa sada mogu dobiti 800 dinara po košnici, i zato bi trebalo, ukoliko to još nisu uradili, da zahteve podnesu Upravi za agrarna plaćanja, da bi dobili novac, na koji, doduše, treba čekati više meseci.

Ova godina bi, kaže, mogla biti dobra za pčele i pčelare.

“Zima je bila blaga, pa pčele nisu stradale od hladnoće, što može biti dobar znak da će klima za pčelinje zajednice i u narednom periodu biti dobra. Tokom lanjske godine izostala je lipova i bagremova paša zbog čestih kiša i vetra, pa su pčele imale samo dve paše, livadsku i suncokretovu, što nije bilo dobro. Dobili smo manje meda i pčelari su zbog toga bili na gubitku“ navodi Vlačo.

Zemlja je sada vlažna i bagremi nisu izmrzli od hladonoće pa očekujemo da će u maju, u vreme cvetanja bagrema, pa posle i lipe, pčele imati pašu. Trenutna smena hladnog i toplog vremena u vreme cvetanja voća nije baš najbolja za pčelinja društva jer pčele ne izlaze iz košnica dok je temperatura ispod 13 stepeni.

Vlačo predočava da Savez pčelarskih organizacija Vojvodine sada radi na bazi podataka da bi imao informacije o svakom gazdinstvu, od toga kakvom opremom raspolaže, koliko proizvede meda i drugih proizvoda, pa do starosne dobi pčelara…

“Uočljivo je da se pčelarstvo razvija, ali ne možemo da pratimo kretanje rasta jer nemamo sve podatke, osim što znamo koliko imamo gazdinstva i košnica. Procene su da se pčlarstvom sada bave ljudi stari između 45 i 60 godine“ navodi Radomir Vlačo.

Izvor: dnevnik.rs


OSTAVITE KOMENTAR

Napišite komentar!
Molimo Vas upišite ime

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.