Posle četrdesete stižu nas stres i umor na poslu pa bi trebalo da radimo 25 sati nedeljno. To je pokazalo istraživanje u Australiji, gde je bilo ispitano 6.500 ljudi.
Naučnici su rekli svoje – ako napredak počiva na znanju, na poslodavcima i vlastima je da nam omoguće da radimo tri dana nedeljno. Toliko smo baš orni i produktivni, ali posle četrdesete godine života. Koliko radimo, može li to kod nas?
Blago njima, kada to istražuju, prva je pomisao Ranke Savić, predsednice Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata. Ali svako istraživanje ima svrhu. Automatizacija proizvodnje i roboti smanjuju tražnju za radnom snagom. Ali da li odmarati čoveka u četrdesetoj godini kad je pun snage i solidnog iskustva?
Tu granicu ako ništa drugo bi barem trebalo pomeriti na pedeset godina“, kaže Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata.
Šta će reći naši poslodavci koji u mnogim poslovima teško nalaze radnu snagu. Odlazi van, nova teško dolazi, pa i kad odreše kesu. Samo tri radna dana, pomislili bi isto što i sagovornik.
„Da smo mi desetinama godina daleko uopšte od razmišljanja o ovakvoj stvari. Ovo ne govorim neosnovano, jer upravo sada traje jedna akcija ili inicijativa sindikata, koju smo pokrenuli i koja se odnosi na zabranu rada nedeljom trgovačkih megamarketa“, ističe Savićeva.
A 200.000 radnika u trgovini grca od umora. U sindikatu su posle razgovora u resornom ministarstvu optimisti da će trgovci popustiti, makar malo. Da se ne radi prve nedelje u mesecu ili skrati radni dan, uvedu dežurne radnje ili se bar nedelja plati praznično. Ovaj sindikat podržava i uvođenje kliznog radnog vremena za sada u Ministarstvu za rad i socijalu.
„Itekako odgovara ženama koje po nekoj prirodi stvari i Balkana i naše Srbije imaju više obaveza prema deci, prema kući“, naglašava Savićeva.
I ko ne bi prihvatio da za istu platu radi 25 sati. Ali ima i drugih komenatara. Zašto bi nam ograničavali platu, koliko će zarađivati menadžeri, šefovi, političari i njihovi saradnici bez kojih se ne može, a imaju snage da rade doživotno.
Opet, za ovdašnje prilike kažu, radnika je sve manje, pa će nam poslodavci platiti da radimo makar i tri dana. Ili roboti će toliko zaživeti, da ćemo vapiti da radimo makar toliko, pa koliko nas plate.
(RTS)
