Poslednji odžačar u Apatinu

Foto: rtv

APATIN – Nekada se verovalo da odžačar donosi sreću, ali kako sada stvari stoje uskoro neće biti odžačara, pa će i ovo verovanje otići u istoriju jer, niko ne želi da se bavi čišćenjem odžaka. Poslednji odžačar u Apatinu kaže da ima jedan mladić u Sonti koji čisti odžake, dok je on sam zadužen za Apatin, Svilojevo, Prigrevicu i Kupusinu, pa malo li je odžaka godišnje. Ističe da mlade ne zanima takav posao, pa je i to razlog što za taj zanat naslednika nema. …
„Ja sam Zolika Gal jedini dimničar u Apatinu. Kada ja odem u penziju, više neće biti dimničara u Apatinu. Na žalost ovaj zanat se gasi”, kaže odžačar.

Navikao na miris čađi i dima, on je čuvar straog zanata i za sada poslednji odžačar starog kova u Apatinu.

„Meni je čudno ako sam ja čist, ja sam navikao da budem prljav. Koliko kilograma čađi sam progutao, to ne znam, ali još uvek mi ne smeta”, kaže on.

Po svim vremenskim uslovima, skoro četiri decenije na biciklu obilazi domove i uvek spreman da očisti dimnjak, a bez osnovnog alata četke, partviša i ogledalca se ne može.

„Ima jedan čovek u Sonti koji čisti odžake, a u svim ostalim mestima ja održavam dimnjake. Mladi neće da rade ovaj prljav posao”, kaže on.

Nema domaćinstva u kojem njegova četka bar nekoliko puta nije očistila dimnjak.

„A, što se tiče Zolike, u svako doba bi došao da očisti dimnjak. Za njega sve reči pohvale, tu je kakvo god da je vreme ili nevreme”, kaže Mara Šašić.

Norma je 15 kuća dnevno, ali se u toj normi ne broje odžaci. Na bolovanju je bio samo jednom.

„Bilo je raznih momenata u mojoj dimničarskoj karijeri. Tako sam otišao na tavan jedne kuće da očistim dimnjak i stao sa strane da smotam sajlu, pa sam odjednom propao kroz tavan i pao na orman. Gospođa, u čijoj sam kući bio, kukala je kako joj je propao orman i pao plafon, a ja sam kukao da me bole leđa….”, kaže Zolika.

Lepi i opasni trenuci bili su sastavni deo dugog dimničarskog staža.

„Meni su svi trenuci u mom poslu bili lepi, idem kroz grad i svi mi se javljaju, pozdravljaju me. Ljudima nije važno da li mi je čađava ili prljava ruka oni hoće samnom da se pozdrave I rukuju. A, cure, devojke ili žene hvataju se za dugme, za sreću ….”, kaže on.

Zolika još uvek zamene nema. A, ko će, kada za pola godine ode u penziju, čistiti dimnjake, vreme će pokazati.

Izvor: rtv.rs


OSTAVITE KOMENTAR

Napišite komentar!
Molimo Vas upišite ime

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.