Danas se navršava 138 godina otkako je odigrana prva predstava u zgradi Narodnog pozorišta Sombor.
Ovaj rođendan teatra svi dočekujemo u veoma specifičnim okolnostima koje nas onemogućavaju da se večeras sretnemo u Pozorištu, na premijeri predstave „Ćelava pevačica“.
Prethodna godina za nas bila je koliko uspešna, toliko i strašna, koliko radosna, toliko i tužna. Od prošlog rođendana i premijere predstave „Semper idem“, preko zatvaranja i prekidanja sezone u martu, pa do Sterijinih nagrada, premijere „Predsednica,“ ali i odlaganja premijere predstave „Ćelava pevačica“ i Maratona. Sve čudno i sve neuobičajeno. Nepredvidivo i nezamislivo.
Pre 138 godina podignuta je zgrada Pozorišta na inicijativu građana Sombora i ta obostrana žeđ za lepim, kako publike, tako i onih ispred i iza scene, ostala je nepromenjena sve ove godine. Pozorište je za sve bilo i ostalo polje razumevanja i slobode, utočište i oaza, sila ravnoteže, prostor za rađanje pitanja i mesto koje nudi odgovore.
Za one koji u njemu rade je kuća, a ne posao; za one koji u njega dolaze je hram, a ne ustanova! Mnogima je neophodno za život.
Uz sve želje za dobro zdravlje, i u veri da će se ono što nas sprečava da se u Pozorištu okupljamo što pre završiti, da ćemo se što pre sresti na premijeri, čestitam Vam Dan Narodnog pozorišta Sombor, drage kolege, dragi prijatelji i ljubitelji, draga publiko i poštovaoci! Vidimo se u Pozorištu!
Bojana Kovačević, direktor
