Pravoslavni vernici proslavljaju Vaskrs – najveći hrišćanski praznik

jaje-farbanje-jaja-vaskrs-uskrs

Vernici koji proslavljaju Vaskrsenje Hristovo po Julijanskom kalendaru slave Vaskrs, najveći hrišćanski praznik, koji je suština hrišćanskog učenja.

U Hramu svetog Save održana je vaskršnja liturgija, koju je služio episkop remezijanski Stefan, a jutarnju vaskršnju liturgiju će u Hramu služiti patrijarh SPC Porfirije.

Vaskrs ili Uskrs je suština hrišćanskog učenja i označava Hristovo vaskrsnuće iz mrtvih kao pobedu vere i života nad smrću.

Ljudi se za ovaj praznik pozdravljaju sa „Hristos vaskrse“ i „Vaistinu vaskrse“. U crkvama se peva: „Hristos vaskrse iz mrtvih, smrću smrt pobedi…“.

Slavi se prve nedelje posle punog meseca iza prolećne ravnodnevnice i pokretan je praznik, kao i ostali koji su vezani za njega, kao Vaznesenje i Duhovi.

Za hrišćane je praznik Vaskrsenja Hristovog, praznik nad praznicima i događaj koji je pre više od dva milenijuma izmenio istoriju čovečanstva.

Za Crkvu vaskrsenje Hristovo predstavlja „obnavljanje ljudske prirode, presazdanje ljudskog roda, življenje eshatološke realnosti“.

Vaskrsenje znači i početak novog duhovnog života u hrišćanskom iskustvu.

„U Rimljanima 6, 4-5. apostol Pavle jasno povezuje istorijski akt Hristovog vaskrsenja sa novim životom – Kao što usta Hristos iz mrtvih, tako i mi u novom životu da hodimo. U Rimljanima 8, 11. apostol govori o Duhu Svetom koji je sila vaskrsenja Hristovog, ali i našeg novog bića. Sila vaskrsenja je pobeda nad grehom u nama“.

Pravoslavni hrišćani u više od 60 zemalja sveta, među kojima je i Srbija, obeležavaju Vaskrsenje Hristovo.

Uskrs po Julijanskom kalendaru slave Ruska, Srpska, Gruzijska, Konstantinopoljska, Grčka, Bugarska, Jerusalimska i druge pravoslavne crkve.

Prema predanju, u subotu po raspeću na krst su došli prvosveštenici i fariseji kod Pilata da traže od njega da postavi stražu ispred Hristovog groba, jer su se plašili da će neko od Hristovih učenika ukrasti njegovo telo i da će tako narod poverovati da je Isus vaskrsao, kao što je i najavljivao.

U nedelju je, prema verovanju, Hristos vaskrsao iz mrtvih, pošto je njegov grob ostao prazan i tako pobedio smrt i svim ljudima darovao večni život.

Vaskrsenje Isusa Hrista je temelj hrišćanstva i sva vera i propoved Hristovih učenika, a kasnije i svakog hrišćanina, niče iz tog najvažnijeg Hristovog dela.

Na istini da je Hristos vaskrsao zasniva se i nada hrišćana u sopstveno vaskrsenje.

Na taj dan se čita tradicionalna praznična poslanica patrijarha i arhijereja SPC sveštenstvu, monaštvu i vernom narodu.

Patrijarh srpski Porfirije poručio je u vaskršnjoj poslanici da su misli i molitve SPC ovih dana posvećene svim bolesnima, a naročito inficiranima virusom kovid 19, kao i ka svim lekarima i medicinskom osoblju koji se, kako je naveo, samopregorno, rizikujući i svoj život, bore da spasu obolele od korone i drugih bolesti.

U prvoj Uskršnjoj poslanici od stupanja na dužnost prvog među jednakima, patrijarh SPC Porfirije sa svim episkopima pozvao je na bratsku slogu, unutrašnje crkveno, a onda i nacionalno, jezičko i kulturno jedinstvo svih.

„Ne dopustite vremenu i prilikama da vas podele i odvoje jedne od drugih, a time i od Majke Crkve! I pored činjenice da ste stalno pod određenim pritiscima, što među vama izaziva nesuglasice i rasprave, molimo se Vaskrslom Gospodu za vas da u njemu vaskrslome pronađete snagu za svoje jedinstvo i krepost za bratsku slogu“, naveo je parijarh Porfirije.

Kod hrišćana je običaj da se za Vaskrs pripreme obojena jaja, na kojima se crtaju hrišćanska obeležja. Jaje je simbol obnavljanja prirode i života.

Taj običaj se vezuje za dan kada je Marija Magdalena u Rimu propovedajući jevanđelje stigla do cara Tiberija kome je na poklon donela korpu jaja. Car nije verovao u Hristovo vaskrsenje i rekao je da bi to bilo kao kada bi bela jaja u korpi promenila boju. Marija Magdalena je na to rekla: „Hristos vaskrse“, i sva jaja u korpi su postala crvena.

Prema drugoj legendi, stanovnici Jerusalima su se rugali hrišćanima da Hristos nije vaskrsao jer je to nemoguće, kao što nije moguće da kokoške snesu crvena jaja. Sledeće godine, na dan Vaskrsa, sve kokoške u Jerusalimu su snele crvena jaja.

Crvena boja je simbol radosti i vaskrsenja, a prvo crveno jaje se čuva do narednog Vaskrsa kao „čuvarkuća“, zaštitnik porodice.

Janjić: Srpski narod vaskrsavao kad god se vraćao sebi

Srpski narod proslavlja Vaskrs sa mnogo više značenja i sa većom duhovnom zrelošću nego proteklih decenija, ocenjuje kulturolog i verski analitičar Jovan Janjić i ističe da naš narod danas ponovo duhovno vaskrsava i vraća se tradicionalnim vrednostima i da zato uspeva da se odupre raznim nasrtajima na njegovo duhovno i nacionalno biće.

Janjić ističe da je Vaskrs praznik zasnovan na žrtvi, jer je, kako kaže, sin Božiji žrtvovao sebe za ceo ljudski rod, a da iz toga izvlačimo pouku da sve što u životu radimo i stvaramo traži žrtvovanje.

“Ako nema žrtve, onda treba da se zapitamo da li smo na pravom putu. Vaskrs dolazi posle golgote i Hristovog raspeća iz čega učimo da bez stradanja nema vaskrsenja i da se u životu treba žrtvovati i postradati da bi u konačnom ishodu vaskrsnulo ono za šta se borimo“, objašnjava Janjicć za Tanjug.

Dodaje da je srpski narod često bio “na raspeću“ jer je, kako kaže, olako prihvatao ideologije strane njegovom duhovnom biću, ali da je vaskrsavao “kad god se držao sebe i tradicionalnih vrednosti“.

Kao primer naveo je period od druge polovine 19.veka do Prvog svetskog rata kada se, kako ukazuje, srpski narod posle više od četiri veka ropstva oslobodio i duhovno obnovio, ali i počeo da napreduje u svakom pogledu i svrstao rame uz rame sa najnaprednijim evropskim narodima.

Međutim, navodi Janjić, posle zlatnog doba duhovnog vaskrsnuća srpskog naroda usledilo je vreme komunizma kada su, kaže, umesto vere nametani ideologija i jednoumlje.

“Naš narod je izvukao pouke iz tog vremena i danas ponovo duhovno vaskrsava. Zato je čvrst i imun na sve nasrtaje na svoje duhovno biće, koji dolaze i spolja i iznutra“, ističe Janjić.

Govoreći o današnjoj ulozi crkve u našem društvu, ukazuje da je teško naći narod u kojem se crkva toliko saživela sa narodom i sa državom kao što je to u srpskom narodu.

Crkva je, kako kaže, opstajala i čuvala srpski narod i onda kada nije bilo srpske države, pre svega u vreme vekovnog turskog ropstva.

Ističe da je uloga SPC i danas velika u svim sferama društvenog života, kao i da je naš narod brzo i uspešno premostio jaz između ideologije i vere u čemu, kako kaže, velika zasluga pripada patrijarhu Pavlu koji je u tom periodu bio na čelu crkve.

Prema njegovim rečima, patrijarh Pavle je svojom ličnošću i mudrošću preveo srpski narod iz jednoumlja u slobodu veroispovesti, a crkva je postala institucija od najvećeg poverenja u srpskom narodu.

“Patrijah Irinej je pridržao to što je stvarao patrijarh Pavle, a siguran sam da će sadašnji patrijarh Porfirije svojim znanjem, mudrošću i smirenošću učiniti da srpski narod još više duhovno ojača“, navodi Janjić.

Podseća da je patrijarh Porfirije u svojoj prvoj Vaskršnjoj poslanici skrenuo pažnju da taj praznik ne bi trebalo svoditi samo na obred, već istacći puni duhovni smisao Vaskrsa.

“Patrijarh Porfirije razume da u našem narodu još uvek ima onih koji su pod uticajem prošlih vremena i koji Vaskrs i druge praznike doživljavaju pre svega kroz obrede. To je u redu, i patrijarh Pavle je govorio da su običaji, čak i ako nisu sasvim u hrišćanskom duhu, svojevrsni vid ispoljavanja religioznosti“, navodi Janjić.

Dodaje da se narod kroz običaje polako vraća duhovnim korenima i negovanju tradicionalnog duhovnog i narodnog bića koje je izrodilo velikane poput Nikole Tesle, Mihaila Pupina, Milutina Milankovića, vladike Nikolaja Velimirovića…

“To su ličnosti koje su poznate u celom svetu, a mogli su da se rode i da duhovno stasaju samo u ambijentu gde se negovala izvorna duhovnost i u vremenu kada je narodu bilo dopušteno da nesputano razvija svoje duhovno biće“, navodi Janjić.


PrethodniSomborski strip festival
SledećiUSKORO POČINJE NAPLAĆIVANJE GOOGLE PHOTOS

OSTAVITE KOMENTAR

Napišite komentar!
Molimo Vas upišite ime

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.