Pravoslavni vernici danas slave Božić, rođenje Isusa Hrista, uz tradicionalni pozdrav: Mir Božji, Hristos se rodi – Vaistinu se rodi.
U Hramu Svetog Save u Beogradu jutros u 9.00 počela je jutarnja Božićna liturgija koju služi mitropolit daborbosanski i čuvar patrijaraškog trona Hrizostom.
Jutarnjoj službi prisustvuje manji broj vernika nego što je to bilo ranijih godina, a vernici koji prisustvuju službi, uglavnom se pridržavaju epidemioloških mera.
Sinoć, tačno u ponoć, održana je Božićna liturgija u pravoslavnim hramovima širom zemlje, a liturgija u Hramu Svetog Save služio je episkop remezijanski Stefan, uz sasluženje sveštenstva Hrama.
Pravoslavni vernici danas slave Božić, rođenje Isusa Hrista, uz tradicionalni pozdrav: Mir Božji, Hristos se rodi – Vaistinu se rodi.
Na Božić ujutro, pre svitanja, zvone sva zvona na pravoslavnim hramovima i objavljuje se dolazak Božića i božićnog slavlja.
U hramovima se čita poslanica arhijereja SPC.
Najradosniji hrišćanski praznik 7. januara, pored Srpske pravoslavne crkve, proslavljaju Ruska pravoslavna crkva, Jerusalimska patrijaršija, Sveta Gora, starokalendarci u Grčkoj i egipatski Kopti, koji poštuju julijanski kalendar.
Božić, uz Uskrs, predstavlja najveći hrišćanski praznik i praznuje se kao uspomena na dan rođenja Gospoda Isusa Hrista, Sina Božijeg.
„A kad se navrši vrijeme, posla Bog Sina svojega jedinorodnoga“ da spase rod ljudski, piše u jevanđelju. I kad se ispuni devet meseci od blagovesti, koju javi arhangel Gavril Mariji u Nazaretu, govoreći: „Raduj se, blagodatna… evo začećeš i rodićeš sina, i nadeni mu ime Isus“.
Hristos je, prema jevanđelju, rođen tačno u ponoć, kada se najsjajnija zvezda zaustavila iznad pećine kod Vitlejema.
Božić je praznik rađanja novog života, praznik dece i detinjstva, praznik roditeljstva – očinstva i materinstva.
Kod Srba taj praznik je ukrašen najlepšim verskim običajima i obredima, koji imaju jedan osnovni smisao i cilj: umoliti Boga da sačuva i uveća porodicu i imanje domaćina.
Božić je uvek mrsni dan, kojem je prethodio četrdesetodnevni božićni post, koji predstavlja pročišćenje duha i tela.
Na svečanoj božićnoj trpezi, najvažnija je česnica, pogača u koju se stavlja zlatni ili srebrni novčić, a ona se za ručkom lomi isključivo rukama.
Ko u svom parčetu pronađe novčić, prema verovanju, imaće sreće u narednoj godini.
Običaj je da se na trpezi nađe i božićna pečenica. Ukućani položajnika, prvog gosta na Božić, daruju poklonima.
SPC i vernici, Božić slave tri dana. Drugi dan Božića je Sabor Presvete Bogorodice, u znak zahvalnosti što je rodila Spasitelja, dok se trećeg dana slavi Sveti Stefan.
U Srbiji je Božić od jula 2001. i jednodnevni državni praznik.
Izvor: Tanjug