АУТОР: МИЛАН СТЕПАНОВИЋ | Извор: www.nationalgeographic.rs
Велики бачки канал је део система Дунав-Тиса-Дунав и повезује Дунав код Бездана са Тисом код Бечеја, а прва замисао о изградњи канала сеже чак до 1768. године
Прву замисао о спајању реке Мостонге код Сомбора са Дунавом путем канала, имао је сомборски сенатор и градоначелник Јосип Јоза Марковић још 1768. године. Четврт века касније, почетком маја 1793. године, по плановима и под руководством инжењера Јожефа Киша, почело је ископавање будућег канала дужине 110 км, који је спајао Дунав и Тису, од Бачког Моноштора до Бачког Градишта (60 година касније, након промене тока Дунава, улаз у канал је премештен на Дунав код Бездана, а у Тису се уливао код Бечеја). Водени пут тиме је био скраћен за 158 километара, путовање низводно је скраћено за десет, а узводно за 20 дана.
Еколошка катастрофа у Србобрану: Загађење Великог бачког канала
Изградња канала представљала је највећи градитељски подухват свог времена у Европи, а на ископу је стално радило између две и четири хиљаде радника. Прокопавање је, посебно поред Сомбора, наишло на велике тешкоће због подводног терена. За део трасе канала крај Сомбора коришћено је и старо корито реке Мостонге, које је било дубине од четири до шест метара. Држава је изградњу и експлоатацију канала препустила приватној привилегованој акционарској компанији. Трошкови изградње ускоро су знатно премашили првобитне планове, па је руководилац пројекта инж. Киш смењен са дужности 1797. године (до краја изградње износили су преко три милиона форинти). После девет година од почетка изградње канал је предат на употребу почетком маја 1802. године, а аустријски цар Франц И, чије име је канал носио, обишао га је пет година касније (1807), укрцавши се на окићену лађу у Сомбору, која га је каналом превезла до Врбаса.
Foto: МИЛАН СТЕПАНОВИЋ
Седамдесетих година XИX века Францов канал је уступљен, на период од 75 година, лондонском акционарском друштву Њyтхес & Лонгридге, а 28% укупне вредности акција припало је аустријским деоничарима. У наредних пет година канал је потпуно обновљен (корито је продубљено целим током), а изграђен је и нов канал за довођење воде, истих димензија, дужине 47 километара, од Баје до Бездана, где је спојен са Францовим каналом. Од Малог Стапара изграђен је и крак Францовог канала до Новог Сада, дужине 69 километара, који је био намењен првенствено наводњавању великих целина државног земљишта.
Мостонга код Сомбора, река која нестаје
Прокопавање канала имало је за целу Бачку немерљив значај (исушивање подводних терена, развој трговине, нестанак маларичних обољења). Према податку из 1913. г. каналом су током те године пловиле 4.184 лађе, којима је пренесен терет од 432.196 тона разне робе. Канал је после И светског рата носио име краља Петра И, а након ИИ светског рата званичан назив му је Велики бачки канал.
ПОГЛЕДАЈТЕ И КРАТАК ВИДЕО О СОМБОРСКИМ МОСТОВИМА
АУТОР: МИЛАН СТЕПАНОВИЋ | Извор: www.nationalgeographic.rs
