Nekada je kovački zanat bio veoma cenjen i bez njega se nije mogao zamisliti život na selu. Danas je sve je manje kovača, potkivača i kovačkog posla, pa se može reći da ovaj zanat polako nestaje, a o tome svedoči priča poslednjeg kovača iz Bačkog Monoštora, koji u devetoj deceniji života još uvek kuje i potkiva.
Adam Pašić, kovač iz Bačkog Monoštora kaže: „Ako ću računati kada sam počeo biti učenik, kovač sam već 71 godinu. Za potkivanje konja, računalo se ovako za jedan par potkova jedan sat“.
Sa svojih skoro 90 godina Adam Pašić kuje i potkiva. Ovaj vremešnik iz Bačkog Monoštora ističe da ga snaga ne izdaje i da je šegrta u njegovoj skromnoj radionici svih ovih decenija bilo, ali da se ni jedan u ovom zanatu nije zadržao.
Kažu dobro upućeni da je Adam poslednji kovač u ovom selu, pa i okolini, jer mu neretko dolaze iz raznih mesta da im iskuje potkovicu ili deo opreme za konje.
Kovači danas nemaju posla da bi živeli od toga, pa se ovog zanata nije latio ni Adamov sin, već ima gvožđarsku radnju.
Adam Aca Pašić, sin kaže: „Ne vredi to sa se nastavi od ovakvog posla nema danas života. Nema ni škole više za to, nemo toliko ni konja, pa i mušterije nestaju“…
Kovač Adam ističe da će kovati sve dok ga ne izda snaga, jer od tog posla, poslednjih više od pola veka hranio porodicu i živeo. Svojevremeno, osnovno zanimanje za život, a danas u liku ovog zanatlije vremeplov koji ovakav rad i način život čuva od zaborava.
Izvor: RTV (Vesna Milanović Simičić)