Psihologija iza radne uniforme – zašto policajci nose plavu, hirurzi zelenu i kuvari belu uniformu?

policijska-uniforma

Radne uniforme su već vekovima simbol kompetentnosti i profesionalizma u poslovnom svetu, međutim mali broj ljudi zapravo zna da se iza svakog kroja krije pažljivo implementirana psihologija boja. 

Masovna proizvodnja uniformi je započeta nakon što su psiholozi ponudili različite teorije efekta svetlosnog spektra na emocije i osećanja kod ljudi. Istorijska ličnost za koju se pretpostavlja da je uvidela ovaj potencijal jeste famozni modni dizajner, Hugo Boss, koji je kreirao uniforme za Nacističku Nemačku.

U narednim redovima saznajte kako konkretne boje utiču na naš doživljaj uniformisanih lica.

Moć iza manipulacije boja radnih uniformi

Paleta boja ima efekat da uobliči našu percepciju i podstakne određenu emociju ili reakciju – može nas isprovocirati, razljutiti, raspilaviti, inspirisati ili pak motivisati. Nakon što je specifična grana psihologija ustanovila da određene nijanse utiču na na naše raspoloženje, industrije su masovno počele da se služe teorijom kako bi kreirale prijatno okruženje za rad i poslovanje.

Kao moćno komunikaciono oruđe, boje postaju gotovo sredstvo zarad plasiranja subliminalnih, tj. nesvesno primeljenih, poruka – otuda i inicijalna ideja za celokupan poduhvat personalizacije radnih uniformi.

Isak Njutn je u svojoj knjizi “Optika” iz 1704. godine opisao eksperiment sa prelamanjem svetlosti kroz prizmu čime je ponudio objašnjenje kako je boja svojstvo svetlosti, te da ona nije odlika predmeta. Nemački pesnik Gete je dalje razradio teoriju boja, koja će posle biti polazište za mnoge psihološke hipoteze.

Autor dela “Svetlost – lek budućnosti”, dr Jakob Liberman, je ukazivao na to da je kompletan spektar sunčeve svetlosti (sve boje koje možemo da vidimo) nužan kako bi se održao optimalan balans unutar organizma – ustanovio je da se dogode 2 impulsa prilikom posmatranja boja, prvi koji se odnosi na na opažanje, i drugi koji se odnosi na hipofizu (endokrilnu žlezdu na bazi mozga koja utiče na emocije).

Značaj psihologije boja i kroja tkanine je nakon ovih hipoteza počeo da se uprošćava u izradi različite garderobe, pogotovo unificirane radne odeće, kako bi se ljudske emocije mogle lakše kontrolisati.

Jedan od ne tako popularnih primera su uniforme za vojsku Nacističke Nemačke. Naime, elitna jedinica nemačke tadašnje vojske, Schutzstaffel ili SS, je bila potpuno crna, sa “krutim” krojem, kako bi nesvesno signalizirala strah, eleganciju i autoritet u cilju regulisanja emocija i percepije civila. 

Ovo je bila odlična tehnika za uvođenje discipline i kontrolisanja uslova kako ne bi došlo do građanske pobune ili nemira unutar države.

Zanimljiv podatak jeste da je celokupnu ondašnju kolekciju SS uniformi dizajnirao čuveni modni kreator Hugo Boss – mnogi su u periodu rata bili prinuđeni da odsluže vojni rok ili da na neki način doprinesu okrepljenju države, te nije neuobičajno da je ovaj modni kreator ustupio svoj talenat zemlji. 

Međutim, mnogi istoričari ukazuju na činjenicu da se Hugo Boss priključio Nacističkoj partiji 1931. godine, nakon svog odsluženog vojnog roka, usled nadolazeće ekonomske krize – iako nije dokazano da li je zaista pristupio partiji dobrovoljno ili ne, pretpostavlja se da je uvideo priliku da iskoristi svoj dar i poznavanje psihologije boja kako bi kreirao pomenute uniforme.

Šta poručuju boje radnih uniformi?

Iako se obično ističu tzv. “manipulativna” svojstva izgleda radnih uniformi, one naprotiv nose brojne benefite. Za svaku profesiju je napravljen specifičn kroj i odabrana primarna boja kako bi se uspostavila prijatna atmosfera za krajnjeg korisnika/klijenta.

Plava unificirana odeće za policiju

Psihološka studija, u sklopu Univerziteta u Džordžiji, primenjena na 98 učesnika je pokazala da plava nijansa instiktivno asocira na stabilnost i bezbednost kod većine.

Kako policija, kao zvanična služba javne uprave kojoj je povereno čuvanje javnog reda, treba da budi sigurnost kod građana, dodeljena im je plava boja uniforme.

Zelene medicinske uniforme

Zelena je, pored bele, druga najčešća nijansa koju viđamo u zdravstvenim ustanovama i to sa razlogom – ona poručuje staloženost i smirenost, što je pogotovo važno u radu sa pacijentima. Kako se nalazi na sredini svetlosnog spektra, ne predstavlja napor za oči tokom dugotrajnog gledanja, te je ona glavni izbor hirurga.

Pacijenti je nesvesno povezuju sa prirodom, a u skladu sa tim i zdravljem, te je ova boja česta u bolnicama, ambulantama, privatnim klinikama i domovima zdravlja.

Bele kuvarske uniforme

Uniforme za kuvare su obično bele boje, jer ovu nijansu ljudi često povezuju sa čistoćom, perfekcijom i sterilnošču, što je esencijalno prilikom kuvanja i pripremanja hrane.

Bela boja je apsolutna, što znači da nema drastičnih varijacija, što prema psiholozima može nesvesno da signalizira da je osoba koja je nosi pouzdana i sposobna.

Narandžaste radne uniforme za trgovce

Psihološke studije su došle do zaključka da narandžasta boja utiče pozitivno na doživljaj potrošača kada zakorače u prodavnicu, najčešće supermarket. Različiti brendovi se služe različitim nijansama, ali su u trgovačkim objektima obično prisutni ti topliji tonovi, a pogotovo narandžasta paleta boja.

Boja može da utiče na naše potrošačke odluke, a narandžasta je poznata po tome da budi apetit i pozitivizam kod ljudi, te su neretko narandžaste trgovačke uniforme zvanični kodeks oblačenja.

Nadamo se da vam je ovaj članak bio korisan, koliko i zanimljiv, te da ćete sa novim saznanjima drugačije doživljavati radne uniforme.

PrethodniI OVE GODINE U SOMBORU „SVETOĐURĐEVSKI DANI“
SledećiIZMEĐU STANIŠIĆA I RIĐICE IZGOREO AUTOMOBIL

OSTAVITE KOMENTAR

Napišite komentar!
Molimo Vas upišite ime

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.