Riba i paradajz iz vodene bašte u Staparu

Inovativni način povrtarske ekološke proizvodnje poznat u svetu, a malo kod nas, svrstava porodicu Radin u pionire akvaponik farmerske proizvodnje paradajza u Srbiji i regionu. Tradicionalni način povrtarstva i baštovanstva na zemlji zamenili su uzgojem paradajza u plasteniku na vodi. Uz pomoć subvencija, opremili su objekat za sušenje paradajza i ribe čime će biti među retkima u zapadnobačkom okrugu, koji će plasirati ovakav proizvod dobijen farmerskom proizvdonjom iz vodene bašte.

Višestruko uvećan prionos paradajza iz vodene bašte dobijen ekološkom i štedljivom proizvodnjom, usmerio je porodicu Radin iz Stapara da konvencionalnu proizvodnju zameni eko sistemom akvaponije. Vodena bašta radi po principu riba đubri biljku, a biljka filtrira vodu za ribu. Prinos od oko četiri tone paradajza i 800 kilograma šarana ostvaruju sa samo 200 kvadratnih metara vodene bašte.

„To je jedna ekološka simbioza, jedan lanac života ribe, biljke, mikrobakterija i učesnika u lancu kalifornijskih glista. Biljke šest puta imaju brži rast i tri puta daju više prinosa po kvadratu, a plus još imate ribu kao domaći proizvod“, rekao je Srđan Radin, akvaponik farmer iz Stapara.

Od ove sezone počinju sa proizvodnjom sušenog paradajza i ribe. Robu prodaju na kućnom pragu, a uskoro će biti dostupna u marketima.

„Negde na pola puta pomogla nam je republička subvencija, gde smo ostvartrili 1.500.000 dinara sredstava, a grad Sombor nam je omogućio da kupimo sušaru namenjenu za proizvodnju sušenog paradajza i ribe. I mi smo upočetku ulagali I danonoćno analizirali kako sistem funkcioniše. Sada smo generalno pokrili čitav lanac proizvdonje i prerade. Ostala su sitna ulaganja i posle toga fabrika radi punom parom“, izjavio je Srđan Radin, akvaponik farmer iz Stapara.

Supruga i četvoro dece rado pomažu u poslu oko riba i sadnica paradajza.

„Zaposlena sam u somborksoj fabrici, a supruga sam podržala, jer imam veru u njega i u ovaj sistem da će daleko dogurati“, rekla je Vesna Radin.

„Rado pomažem kada treba da se oprašuje i da se čupaju zaperci, kada poratsem želim da se bavim ovim poslom“, dodao je sin Ognjen Radin.

Radin ističe da u plasteniku nema posla sa korovom, biljke rastu mnogo brže, a dobija dva proizvoda – ribe i paradajz. U planu je proširenje na proizvdonju jagoda,a sisteme su podigli u Makedoniji i Crnoj Gori.

Izvor: RTV (Vesna Milanović)

OSTAVITE KOMENTAR

Napišite komentar!
Molimo Vas upišite ime

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.