У насељу Ленија код Сомбора окупило се девет познатих сомборских хармоникаша да би, како и доликује весело, у салашарском духу испратили 2020.годину. Деветорицу Сомбораца, осим љубави према популарном инструменту, без којег нема ни једне прославе, веже детињство, заједничка љубав према традицији, фолклору, старим песмама и салашима. Година иза нас повезала их је након много времена како би са девет хармоника уз песму што пре дочекају Нову годину.
На Дедином салашу хармоникаша Страхиње Рашића након дуго времена се окупуло девет сомборских хармоникаша. Весело и празничном раположењу, пуни надахнућа кажу да и поред свега лошег, позитивног духа не мањка када је поред њих песма и хармоника, а тада прсти по диркама сами лете. Тако су испратили стару и дочекали нову годину.
“Порука ове наше музике је да испратимо ову годину на најбољи могући начин управо са свиме оним што нам је фалило целе ове године, а то је музика и весеље. То значи да желимо да ову годину што пре испратимо и да наредну дочекамо у здрављу и весељу”, казао је Страхиња Рашић, хармоникаш из Сомбора.
”Свирам од десете године хармонику, овај инструмент волим, јер волим народну музику, а хармоника и народна музика увек иду заједно”, рекао је Антун Суваљ, хармоникаш из Сомбора.
Није ни мало лако бити хармоникаш, јер то захтева године труда, неуморне прсте и сате вежбања.
“Свирам хармонику од 11 године зато што сам одрастао уз звуке хармонике.Детињство уз хармонику био је преломни тернутак да се определим за овај инструмент и ево годинама ми иде већ лепо”, изјавио је Огњен Настасић, хармоникаш из Сомбора.
“Хармонике сам се латио са 16 или 17 година и тако ето све до сада. Заљубио сам се у ову хармонику толико да сваки дан свирам макар за своју душу. Ове године је било мало свирки, врло ретко смо се скупљали, мало је било забаве али и смеха, свега позитивног је било мало ове године, па да испратимо стару годину уз звуке које волимо и како доликује”, саопштио је Иван Тадић, хармоникаш из Сомбора.
Хармонка је њихов стил живота, без ње се нигде не иде, јер кажу, никад се не зна када ће да затреба. На истеку старе године сомборски хармоникаши кажу да је њена мелодија и те како потребна, да уђемо у Нову годину са више ведрине и надања…
“Волим музику, првенствено хармонику, а после све остало. Ова музика је за расположење сваког човека, јер у принципу без музике би живот некако био досадан.. ”, рекао је Милан Миросављев, хармоникаш из Сомбора.
“Хармонику свирам од десете године, а први кораци су почели у фолклорном друштву, а био је обичај да иду сви из моје генерације. Највише свирам по КУД-овима, а ове године није било тога, па се надам да ће Нова година вратити наше народне манифестације и фолклоре”, напоменуо је Златко Вуковић, хармоникаш из Сомбора.
“Ову годину би требало што пре да заборавимо и да се надамо да у следећој години неће бити оваквих проблема, па да можемо да се вратимо уживањима у народним весељима”, казао је Бојан Шоп, хармоникаш из Сомбора.
“Ову годину, желим као и сви око мене да што пре заборавим…хармонику сам заволео тако што сам ишао на фолклор, па касније код Страхиње на часове..и такло је све почело…”, рекао је Владимир Вукичевић, хармоникаш из Сомбора.
“Хармонику сам почео да свирам баш у години коју је обележила корона. Овај инстумент је био стално поред мене, ето због короне је било доста времена да вежбам код Страхиње, па сам тако почео и добро напредујем. Ову годину бих желео што пре да заборавим и ако сам почео у њој да свирам хармонику”, изјавио је Синиша Лугомерски, хармоникаш из Сомбора.
Страхињу и Зорку, домаћине Дединог салаша,у насељу Ленија код Сомбора, спојила је љубав према музици, салашима и коњима. Страхиња деценију живи на салашу који су му оставили бака и дека.
“Саставни део мог живота на салашу су моји хобији, који су прерасли у велике љубави и професије. Хармоника је била моја велика љубав, а касније је то прерасло у озбиљан посао И данас живим од тога, затим пси, пошто имам одгајивачницу и моји коњи”, саопштио је Страхиња Рашић, хармоникаш из Сомбора.
“Живот на салашу доноси нешто лепо, позитвно и весело и пуно лепих ствари. Овакве атмосфере је све мање и мање, што се тиче овог броја ових дивних људи који су овде са нама. Страхиња и ја често правимо овакве атмосфере, за нас није битно да ли је ноћ или дан или празник, ми нама увек направимо атмосферу. Јако ми је драго што смо успели ове дивне људе да прикупимо, ових девет хармоникаша, који су својим дивним мелодијама хармоника успели да растерају ово сивило”, рекла је Зорка Соковић, медицински радник.
Извор: РТВ (Весна Милановић Симичић)
