Srbija vodeća u Evropi po stopi smrtnosti od aerozagađenja

Srbija je vodeća u Evropi po stopi smrtnosti od aerozagađenja, izjavila je FoNetu pulmolog Dragana Jovanović i precizirala da godišnje na 100 hiljada stanovnika umre 175 ljudi.

U Irskoj, na primer, umire oko 40 ljudi na 100 hiljada stanovnika, uporedila je Jovanović u serijalu razgovora Vidokrug.

Ona je precizirala da zagađenje vazduha česticama i izduvnim gasovima iz termoelektrana kod zdravih ljudi povećava rizik od hronične opstruktivne bolesti pluća i drugih respiratornih oboljenja, poput astme i karcinoma pluća.

Osim toga, kod zdravih osoba postoji i veća sklonost infarktima i šlogu, dodala je Jovanović i objasnila da je u Srbiji aerozagađenje uzrok onim bolestima od kojih najviše boluje svetska populacija.

Govoreći o hroničnim bolesnicima, rekla je da je, zbog zagađenja, njihov životni vek kraći i da su hospitalizacije češće, jer se bolest brže razvija, pogoršava i brže ide ka svom kraju.

Upitana kakva je razlika između hroničnih bolesnika koje žive u oblastima gde je visoko zagađenje vazduha i onih koji žive u zdravom okruženju, ona je odgovorila da je razlika u nekoliko godina života.

„Od hronične opstruktivne bolesti pluća boluje oko 10 odsto populacije. Kod tih ljudi pogoršanja su mnogo češća i skraćen im je životni vek za nekoliko godina. Isto kada gledate i druge bolesti, kao kada gledate kakav je pušač prema nepušaču“, predočila je Jovanović.

Ukazujući da zagađen vazduh pogađa i decu, ona se pozvala na istraživanja po kojima je jedna od posledica i to što se deca rađaju prevremeno sa malom telesnom masom.

„A po rođenju, mnogo su sklonija astmi, češće imaju infekcije i slabije su im razvijena pluća, ako su izložena ovim aerozagađenjima koja su kod nas dominantna“, obrazložila je Jovanović.

Prema njenim rečima, dete koje se premesti u čistu životnu sredinu manje je sklono infekcijama i ređe boluje od astme, dok povratkom u zagađenu sredinu češće oboljeva od astme i infekcija.

Ona je podsetila da u vazduhu ima i teških metala, žive i olova, pa deca koja rastu pod tim uticajima imaju sporiji kognitivni razvoj, češće hiperaktivne poremećaje i slabiju koncentraciju.

„Trajno trpi mozak koji se razvija u tom dečijem dobu. A što se tiče odraslih, mnogo je češća demencija, Parkinsonova bolest i slično“, napomenula je Jovanović.

Kao način za zaštitu osoba od zagađenog vazduha, ona vidi nošenje maski i na otvorenom prostoru i to onih koje su pogodnije za aerozagađenja.

Govoreći o kućnim aparatima za prečišćavanje vazduha, ona je rekla da je njihov domet samo u kući, ali da ne rešava problem.

Nemaju svi ljudi sredstva da nabave te mašine i zato se mora raditi na smanjenju zagađenja, zaključila je Jovanović.

Izvor: FoNet