Srpska čitaonica „Laza Kostić”


Druga u vascelom srpstvu osnovana 24.03.1845. od 72 zasnovatelja, ali i jedina koja je za svoje potrebe sagradila dom 13.12.1882. Iz niza njenih uglednika, izdvojili smo dvojicu: prvog i najkraće trajućeg predsednika protu Avrama Maksimovića, znalca jezika, od 1829. do 1845. katihetu Preparandije, pisca prve knjige o pčelarstvu u Srba, Novi pčelar, 1810. i niza drugih, poput „Travnika serbskog” leksikona biljaka, koje su, takođe, prethodile mnogim sličnim delima u Srba.

I, svakako, u članstvu najznamenitijeg Lazu Kostića, doktora prava, književnika, publicistu, filozofa, političara, diplomatu… koji je Čitaonicu vodio od 1901. do smrti 1910. godine, nakon koje ona godinu dana, u znak pijeteta, nije birala novog predsednika.

Foto: hexafoot

Kuća je podignuta usred varoši na najlepšem mestu, na ćošku dve ulice u arhitektonskom stilu eklektizma. Projektant Leopold Decer i graditelj bili su iz Budimpešte.Sprat je namenjen čitaonici , a prizemlje za lokale. Bogate fasadne dekoracije i stilskog enterijera, i za današnje vreme, sagrađena je u kratkom roku, za nešto više od šest meseci, od 25. maja do 13. decembra 1882. godine.

Arhitektura

U kamen temeljac zdanja Čitaonice uzidana je kutija od debelog stakla s zapisom i novčićima.

Temelj je osvetio Miloš Janković, zamenik prote.

Tekst zapisa:

„Somborska Srpska čitaonica zaključila je na svojoj sednici od 9 . maja 1882. god.br.35 da nazida za svoje potrebe ovu kuču.

Zidanjem je rukovodio Odbor i to: g.Justin Konjović predsednik, Jovan Jerasović upravitelj, Nikola Bugarski blagajnik, Nika Grujić perovođa, i članovi g.g Sima Bikar, Mladen Gergurov i Palika Bikar. Plan za kuću pravio je L.Decer, a zidao je Decer iz Budimpešte , isti je t e godine zidao i varmeđu.

Te godine vladao je Franja Josif I..

Te godine zidano je pozorište.

Bio je rat u Bosni I Hercegovini.

Srbija je postala Kraljevina.

Bilo je pomračenje sunca I pojavila se repata zvezda.

U Dunavu bila je s proleća tako voda mala, da su kod Pakše ljudi suvom nogom Dunav pregazili.

Te godine progonili su u Rusiji Čivute.

Temelj je položen 25. maja 1882.godine.

Objekat je pravougaoni, širine 10 i dužine 40 metara, površine prizemlja i sprata oko 600 m2. Na ravnom krovu prema Čitaoničkoj ulici bila je letnja otvorena terasa, koja i danas postoji, ali nije u funkciji. Na uličnoj fasadi Iznad pravouganih otvora portala izloga 1970. ozidani su lukovi, tako da je objektu vraćena izvorna arhitektura. Sem svečane sale Čitaonica je imala prostoriju za bilijar, šah salu i biblioteku. Između dva rata u prizemlju bila je poznata kafana „Beograd”.

Veće uređenje enterijera sprata, posebno svečane sale za galeriju slika i portreta slikara Save Stojkova, obavljeno je 1997 i 1998. Projekat je uradio arhitekta Milan Stojkov, a nadžor vršio arhitekta Sima Jančić. Godine 2009. izvršena je sanacija krova sa novim crepom i na krovnoj atici obnova ćiriličnog natpisa SRPSKA ČITAONICA koii j bio crne boje. Slova su ponovo ispisana s pozlaćenom bojom, kao 1882, kada je objekat izgrađen. U vremenina okupacja natpis je bio brisan. Natpis ponovo sija punim sjajem, dominira Trgom Sv.Đorđa i čitljiv je sa velike udaljenosti. Prema potrebama sadašnjeg vremena, sprat je prepravkama, u izvesnoj meri izmenio originalnu osnovu i namenu prostorija. Objekat je proglašen za kulturno dobro od velikog značaja i zakonom je zaštićen.

Autori: Milan Vojnović I Sima Jančić
Izvor: mojsombor.org


OSTAVITE KOMENTAR

Napišite komentar!
Molimo Vas upišite ime

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.