Српска читаоница „Лаза Костић”


Друга у васцелом српству основана 24.03.1845. од 72 засноватеља, али и једина која је за своје потребе саградила дом 13.12.1882. Из низа њених угледника, издвојили смо двојицу: првог и најкраће трајућег председника проту Аврама Максимовића, зналца језика, од 1829. до 1845. катихету Препарандије, писца прве књиге о пчеларству у Срба, Нови пчелар, 1810. и низа других, попут „Травника сербског” лексикона биљака, које су, такође, претходиле многим сличним делима у Срба.

И, свакако, у чланству најзнаменитијег Лазу Костића, доктора права, књижевника, публицисту, филозофа, политичара, дипломату… који је Читаоницу водио од 1901. до смрти 1910. године, након које она годину дана, у знак пијетета, није бирала новог председника.

Фото: hexafoot

Кућа је подигнута усред вароши на најлепшем месту, на ћошку две улице у архитектонском стилу еклектизма. Пројектант Леополд Децер и градитељ били су из Будимпеште.Спрат је намењен читаоници , а приземље за локале. Богате фасадне декорације и стилског ентеријера, и за данашње време, саграђена је у кратком року, за нешто више од шест месеци, од 25. маја до 13. децембра 1882. године.

Архитектура

У камен темељац здања Читаонице узидана је кутија од дебелог стакла с записом и новчићима.

Темељ је осветио Милош Јанковић, заменик проте.

Текст записа:

„Сомборска Српска читаоница закључила је на својој седници од 9 . маја 1882. год.бр.35 да назида за своје потребе ову кучу.

Зидањем је руководио Одбор и то: г.Јустин Коњовић председник, Јован Јерасовић управитељ, Никола Бугарски благајник, Ника Грујић перовођа, и чланови г.г Сима Бикар, Младен Гергуров и Палика Бикар. План за кућу правио је Л.Децер, а зидао је Децер из Будимпеште , исти је т е године зидао и вармеђу.

Те године владао је Фрања Јосиф И..

Те године зидано је позориште.

Био је рат у Босни И Херцеговини.

Србија је постала Краљевина.

Било је помрачење сунца И појавила се репата звезда.

У Дунаву била је с пролећа тако вода мала, да су код Пакше људи сувом ногом Дунав прегазили.

Те године прогонили су у Русији Чивуте.

Темељ је положен 25. маја 1882.године.

Објекат је правоугаони, ширине 10 и дужине 40 метара, површине приземља и спрата око 600 м2. На равном крову према Читаоничкој улици била је летња отворена тераса, која и данас постоји, али није у функцији. На уличној фасади Изнад правоуганих отвора портала излога 1970. озидани су лукови, тако да је објекту враћена изворна архитектура. Сем свечане сале Читаоница је имала просторију за билијар, шах салу и библиотеку. Између два рата у приземљу била је позната кафана „Београд”.

Веће уређење ентеријера спрата, посебно свечане сале за галерију слика и портрета сликара Саве Стојкова, обављено је 1997 и 1998. Пројекат је урадио архитекта Милан Стојков, а наџор вршио архитекта Сима Јанчић. Године 2009. извршена је санација крова са новим црепом и на кровној атици обнова ћириличног натписа СРПСКА ЧИТАОНИЦА коии ј био црне боје. Слова су поново исписана с позлаћеном бојом, као 1882, када је објекат изграђен. У временина окупацја натпис је био брисан. Натпис поново сија пуним сјајем, доминира Тргом Св.Ђорђа и читљив је са велике удаљености. Према потребама садашњег времена, спрат је преправкама, у извесној мери изменио оригиналну основу и намену просторија. Објекат је проглашен за културно добро од великог значаја и законом је заштићен.

Аутори: Милан Војновић И Сима Јанчић
Извор: mojsombor.org


ПретходниRavangrad Wine Fest 2018
СледећиКонкурс сомборског Културног центра

ОСТАВИТЕ КОМЕНТАР

Напишите коментар!
Молимо Вас упишите име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.