STAPARSKI ĆILIM NA LISTI UNESCO-A


U „Srpskom salonu“ u Palati Vlade Republike Srbije, predstavljeni su rezultati zajedničkih aktivnosti na očuvanju kulturnog nasleđa kao pokretača lokalne ekonomije i najavljeni dalji planovi u toj oblasti, a prisustvovali su potpredsednica vlade i predsednica koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović, ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević, izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović, gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović kao i žene koje se bave ručnim radovima.

Predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović izjavila je da Srbija radi na tome da pirotski, staparski i sjeničko-pešterski ćilim budu stavljeni na Uneskovu listu svetske kulturne baštine.

„Uputili smo inicijativu Etnografskom muzeju u Beogradu da zaštitimo tri ćilima iz Srbije, pirotski, staparski i sjeničko-pešterski, na Uneskovoj listi kulturne baštine“, rekla je Mihajlović novinarima u Vladi Srbije. Navela je da su tu inicijativu uputili Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost, NALED, ambasador Nemačke i ambasadorka Kanade. Mihajlović je kazala da su pirotski, staparski i sjeničko-pešterski ćilim upisani u Nacionalni registar kulturne baštine Srbije, što je preduslov da bi bili na Uneskovoj listi.

Mihajlović je naglasila i da Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost već čuva kulturno nasleđe kroz zajednički projekat sa NALED-om i Etno mrežom „Uposlimo 1.000 žena“.

Prisutnima se obratila Gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović koja je govoreći o očuvanju kulturnog nasleđa na lokalnom nivou istakla da je uz pirotski, najpoznatiji autohtoni srpski ćilim upravo ovaj  ćilim iz Stapara,.

„Staparski ćilim nastao je u domaćoj radinosti u 18. veku.  Oko 1900. godine Stapar je bio najmoćniji i najpoznatiji centar ćilimarstva u Bačkoj. Tehnika tkanja i motivi menjali su se vremenom, ali je ovaj ćilim sve do danas, ipak, ostao prepoznatljiv i jedinstven“ rekla je gradonačelnica Sombora i dodala da je obnova staparskog ćilima inicirana krajem 2014. prema projektu i u saradnji Sombora i Pirota, Ambasade Australije i Etno-mreže iz Beograda.

„Staparac“ je uvršćen u kulturnu baštinu ovog kraja, a cilj je da se od zaborava sačuva tehnika njegove izrade a da se ujedno zaposle i žene iz ruralnih područja.

Poslovi informisanja i odnosa sa javnošću


OSTAVITE KOMENTAR

Napišite komentar!
Molimo Vas upišite ime

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.