Iako broj ovaca sa godinama raste, a država daje podsticaje za ovčare, broj onih koji se ovčarstvom bave stagnira. U našoj zemlji ovce se uglavnom gaje zbog mesa, vune, mleka i kože, nisu zahtevne kao životinje, ali je sve manje onih koji u ovakvoj vrsti stočarstva vide budućnost i ako je ovčarstvo važna privredna grana.
Retki entuzijasti, još uvek se bave ovčarstvom na severu Bačke, jer u ovoj grani imaju računicu.
Isplativosti u ovčarstvu ima, kažu oni koji se time bave naglašavajući da posao nije ni malo lak, ali je profit siguran.
Jovica Čule iz Prigrevice ovčarstvom se bavi poslednjih deset godina, krenuo je sa osam ovaca, a danas u ovčarniku ima 80 – tak umatičenih grla rase vitemberg. U ovom poslu je najvažnije obezbediti ispašu, jer ovce nisu zahtevne životinje, pa je paša moguća i na onim pašnjacima koji nisu prikladni za drugu stoku.
„Našao sam računicu u poluintenzivnom uzgoju, a to znači da su ovce šest meseci na paši sa nešto malo prihrane, a ostalih šest meseci naročito tokom zimskog perioda su na jaslama. Na ovom nivou subvencije jesu dovoljne za ovce u iznosu od 7.000 dinara po grlu, to je lepa subvencija i samo neka tako ostane“, kazao je Jovica Čule, stočar.
Meso od jagnjadi da se proda nije problem, naročito tokom perioda godine kada ima najviše slava, ističe Čule. Ovčije mleko ne prodaje, ono služi isključivo za ishranu jagnjadi.
„Prodaja jagnjadi nije problem, cena je uglavnom stabilna oko 300 dinara za kilogram, a ako se ide na klanični otkup država još daje i premiju. Kože su prilično jeftine, pa idu i za 150 ili 200 dinara, a šišanje se uopšte ne isplati.“
Ovčari kažu da ima računice u ovčarstvu, ali ono čime nisu zadovoljni jeste otkupna cena vune. Kilogram vune je oko 50 dinara, a jedna ovca prosečno daje oko tri kilograma vune, dok za šišanje moraju izdvojiti 200 dinara, pa tako da šišanje premašuje količinu dobijene vune po grlu. Obzirom da se srpska vuna izvozi, ovčari smatraju da bi otkupšna cena ipak trebala biti veća.
Izvor: rtv.rs
