Tatjana Jovanović, dečji fotograf koji je doneo nove trendove u naš grad

7 decembra, 2018

Inspirativni Somborci: Tatjana Jovanović, dečji fotograf koji je doneo nove trendove u naš grad

Iako u našem malom gradu ne manjka dobrih fotografa, Tatjana Jovanović donosi skroz nove, svetske trendove kada je u pitanju fotografija beba, dece, porodica, trudnica… Svoje znanje koje je stekla u Kanadi, odlučila je da donese nazad u svoj rodni grad, gde joj je, kako sama kaže, najlepše. O putu koji je prešla da bi dostigla zavidan nivo na kojem je sada, kao fotograf i kao čovek, uopšte; o usponima, padovima, razlozima za odlazak i povratak, te planovima za budućnost, govori lično i otvoreno, specijalno, samo za vas.

Odakle odluka da se vratiš u Sombor?

Nakon jedne decenije provedene u Kanadi, shvatila sam da tamo ne mogu u potpunosti da se ostvarim u profesionalnom smislu. Nakon što sam postala majka, moji prioriteti su se promenili i ja jednostavno nisam više videla sebe u toj džungli. Zato sam se vratila u rodni grad, u mirniju sredinu, ovde gde ja mogu ponovo da budem ja . Mislim da sam sa povratkom u rodni grad vratila svoju energiju. Sada mogu da provodim više vremena sa svojom porodicom, moji dani su potpuniji jer radim ono što zaista volim i beskrajno uživam u tome. U jednoj rečenici: Ovim povratkom vratila sam se sebi.

Nisi bila tu jednu deceniju, šta se u Somboru promenilo od tada?

Sombor je sada lepši nego pre. Možda imam taj utisak jer mi je nedostajao, ali ga svakako sada gledam drugim očima. Kad sam bila mlađa možda mi je bio malo i dosadan, ali tek kad se izmestiš iz svoje sredine, tek onda možeš da vidiš da ovde itekako ima svašta i da uopšte nije dosadno. Zapravo, samo ti možeš biti dosadan, ne i grad sam po sebi. U Somboru sada ima mnogo više ljudi koji dolaze sa strane i donose neku novu energiju. Stasaju neke nove generacije i donose neki drugačiji pogled na stvari što mi se mnogo dopada. Raduje me što ima mnogo raznih udruženja i što ljudi pokušavaju nešto da promene. Isto tako mi je žao kada vidim koliko pretalentovanih Somboraca odlazi u Novi Sad da tamo žive i da rade, a isto to bi mogli ovde i kada bi se svi ti ljudi takođe vratili u Sombor, ovaj grad bi procvetao.

Koje si životne lekcije naučila živeći u Kanadi?

Naučila sam mnogo o ljudima, o radu sa njima. Naučila sam kako da prezentujem sebe u poslovnom smislu, ovde mnogim ljudima fali ta doza profesionalizma. Kod nas je većina stvari po principu Kako ćemo-lako ćemo, mnogi ljudi ni sami sebe ne shvataju ozbiljno, te je teško da ih i drugi tako dožive. U Kanadi su, u poslu, do detalja razrađene sve situacije u kojima možeš da se nađeš i postoji šablonsko rešenje za iste. Nas to u Srbiji ne uče, pa nam je mnogo teže kad se prvi put susretnemo sa nekim ljudima i situacijama koje oni nose. Naučila sam, takođe, da uz osmeh možeš daleko da doguraš, kao i sa pozitivnim stavom. Naučila sam koliko je važno biti okružen dragim i bliskim ljudima. Shvatila sam da materijalni momenat nije ni izbliza toliko važan kao to kada se vraćaš sa posla u kuću punu dragih lica. Kada živite u Kanadi, tamo možete da vidite svet u malom – sretala sam ljude iz svih krajeva sveta, različitih u svakom pogledu i sa svima sam imala neko iskustvo.

Kako je nastala tvoja ljubav prema fotografiji?

Prvo sam volela ja da se fotografišem, tako da je sve počelo tako što sam ja bila ispred fotoaparata. Prvi kontakt sa nekim programom bio je kada mi je tetka pokazala Corel Paint i onda sam ja polako počela da istražujem taj svet. Kada sam počela da pravim nakit onda sam počela da fotografišem svoje proizvode sama, tu sam se zaljubila u čari Photoshop-a. Morala sam što bolje da predstavim svoj proizvod, a bilo mi je skupo da plaćam fotografa u Kanadi pa sam kupila kameru i počela sam sama da učim. Tu sam dosta naučila o fotoaparatima, o obradi fotografija, o svetlu… Sati i sati istraživanja, čitanja, slušanja, konsultacija sa drugim fotografima stoje iza mog iskustva. Kada sam dobila decu i kada sam ih fotografisala, skroz sam se zaljubila u ovaj posao. Kupila sam još bolju kameru i odlučila da ću time da se bavim. U ovom poslu najviše mi se dopalo to što mogu da ispoljim svoju kreativnost u potpunosti, od pronalaženja dekoracije, do uklapanja boja, postavljanja scenografije… Zadovoljstvo koje osetim kada nešto stvorim je nemerljivo. Na setu se uvek sjajno zabavljamo, ispunjavaju me srećna lica, kako dece, tako i roditelja koji učestvuju u celom procesu i svi sa fotografisanja odu srećni i to je poenta mog posla.

Deca na tvojim fotografijama deluju besprekorno, šta je to što je najteže u fotografisanju, a šta u obradi tih fotografija?

Klinci zaista jesu besprekorni. Onako kako izgledaju na fotografijama, ja njih tako istinski i vidim. Oni su toliko čisti i neiskvareni. Ono što bude naporno jeste činjenica da deci ne možeš da objasniš kako da se nameste, da ih nagovoriš da te slušaju, da budu mirna. Ti uvek moraš da se prilagođavaš detetu, njegovim potrebama i da modifikuješ njegovo trenutno raspoloženje. Moraš da se naoružaš strpljenjem. Novorođenčad često fotografišem i po dva sata jer u međuvremenu majka mora da smiri dete, da ga podoji, da mu promeni pelene, da mu puštamo muziku, pevamo pesmice, radimo sve da bi se dete oraspoložilo. Kada roditelji dovedu dete na set, ja sam njemu obični stranac i na meni je da se tom detetu približim, da mi ono veruje i da želi da sarađuje sa mnom. Deca su jako jednostavna u suštini, ako im pokažeš ljubav, makar bio stranac, oni će istom merom uzvratiti. Rekla bih da je strpljenje ključ uspeha. Ipak, uvek savetujem roditeljima da dovedu novorođenče na fotografisanje u prve dve nedelje njegovog života jer ga je tada najlakše namestiti. Kada beba ima mesec i više dana, ona je češće budna i razdražljivija je, te bude strašno teško fotografisati je dok opet ne dođe neki period kada može da sedi, kada se ustalila u nekim navikama i sl.

Što se tiče obrade fotografija, najteže je srediti kožu kod novorođenčadi koja je puna sitnih bubuljica i često isperutana. Ako je bebina koža u lošem stanju, nekad mi je potrebno i 40 minuta da sredim samo jednu fotografiju jer nijedan roditelj ne želi da dobije takvu fotografiju, naravno. Ja stvaram uspomene i želim da se i za 30 godina oni dive tim fotografijama, da one i tada imaju vrednost. Zato je važno da klijenti budu svesni da se priča ne završava nakon 2 sata fotografisanja, naprotiv, tek tada počinje ozbiljan rad na obradi istih. Dakle, pre samog fotografisanja ja sam scenograf, kostimograf, potom sam fotograf na setu, a tek nakon svega dolazi na red obrada koja zahteva sate i sate da bi fotografije izgledale besprekorno. Jedino što roditelj treba da uradi jeste da dovede bebu na set, da se naoruža strpljenjem i da se ničega ne plaši. Za sve ostalo sam tu ja :-).

Sve što vidimo na tvojim fotografijama je lično tvoje – scenografija, odeća, aksesoari?

Tako je, mnogo sam uložila i stalno ulažem u scenografiju, ali i u odeću prosto jer mi je najlakše da sve imam spremno i da se sve lako uklapa u moje ideje. U suštini, ovo je prilično skup biznis, ali sam se ja trudila da cenu fotografisanja maksimalno prilagodim mogućnostima naših ljudi. U to ime, do Nove Godine radim po specijalnim, promotivnim cenama.

Rekla si da se novorođenčad fotografišu u prve dve nedelje, kako roditelji u Srbiji gde važi pravilo od 4 nedelje izolacije za bebu, reaguju na to?

Pa čude se oni meni, a čudim se i ja njima :-). Ovde ljudi još uvek jako teško menjaju uvrežena mišljenja, po meni su previše bojažljivi. Ja sam živela u svetu gde je roditeljstvo mnogo opuštenije i jednostavnije. Želim samo da poručim roditeljima da se njihovom novorođenčetu desiti ništa ako ga dovedu na fotografisanje u prve dve nedelje života. U drugim zemljama se bebe fotografišu čim se rode, fotograf dođe u bolnicu i niko ga ne steriliše pre toga i opet sve bude OK.

Prvi si fotograf u Srbiji kod kojeg sam videla CAKE SMASH i, iako samo ime kaže, hajde nam objasni koncept takvih fotografija?

Iskreno, ne znam da li sam prvi fotograf u Srbiji koji radi CAKE SMASH, ali svakako nisam još uvek videla da neko drugi kod nas to radi, ne bar na ovaj način. U dogovoru sa roditeljima ja pripremim scenografiju. Tortu mogu da donesu roditelji, po svom izboru, ili da to prepuste meni i u tom slučaju se torta dodatno plaća, a poručujemo je od mojih saradnika. Takođe, možemo napraviti i tzv. kobajagi tortu koja se koristi isključivo za fotografisanje i ne naplaćuje se dodatno. Cake smash je veoma popularan način fotografisanja dece za rođendane na zapadu. Po meni je ovo to kreativan način da se zabeleži taj prvi rođendan, poenta je da napravimo zabavu za dete, da ono uživa i da se ono dobro provede na setu.

Deca mi dođu razdražljiva, rasplakana, ali u momentu kad ti ispred njih staviš tortu, oni skroz menjaju raspoloženje, kreće zabava, muljanje, prljanje šlagom, bacanje balona i onda fotografije budu fenomenalne. Cake smash predlažem da se radi do detetove 3. godine, mada ako neko i za 33. rođendan ima želju da ga uradi, ja nemam ništa protiv :-). No, nakon samog CAKE SMASH-a ne mora da bude kraj. Posle možemo da uradimo i kupanje u mleku ili da napravimo kupku sa mnogo balončića. Na roditeljima je da izaberu.

Šta još imaš u svojoj fotografskoj ponudi?

Trenutno radim fotografisanje novorođenčadi koje se radi u prve dve nedelje života. Dakle, ukoliko znate kada vam je termin, možete unapred da dogovorite fotografisanje. Naravno, s obzirom na okolnosti, termin se uvek može prilagoditi. Takođe, radim fotografisanje beba, te ako ste propustili da fotografišete novorođenče, savetujem da na fotografisanje dovedete bebu bar kada može na stomaku čvrsto da drži glavicu jer će se u suprotnom i sama beba mučiti na tom setu, što nikako ne želim. Dakle, samo se jedan, taj kratki period u razvoju bebe preskače, kada je fotografisanje u pitanju. Još uvek radim rođendane i krštenja na terenu.

Fotografišem trudnice, decu bilo kog uzrasta, pravim porodične fotografije sa scenografijom ali i na terenu… Pod porodičnom fotografijom podrazumevam fotografisanje braće i sestara, unuka sa babama i dedama, tetkama… Uglavnom propratim sve trendove po sezonama, trenutno je aktuelno novogodišnje fotografisanje u prelepom prazničnom ambijentu gde se deca mogu družiti sa Deda Mrazom ali i samo fotografisanje bez njega, u novogodišnjoj scenografiji, kako bismo izbegli stres koji neka deca imaju od Deda Mraza. Takođe, trudim se da pored praznika ispratim i sva godišnja doba. Posle Nove Godine dolazi Dan zaljubljenih, potom Uskrs – svakako očekujte razne zanimljive pakete.

Trenutno je na tvom FB profilu u toku nagrađivanje, o čemu se radi?

Želela bih da pošaljem jednu poruku svim očevima, pre svega. Nemojte da fotografisanje sa svojom porodicom doživljavate kao teret, kao žensku stvar… Fotografisanje sa vašom porodicom treba da vam bude zadovoljstvo, uživanje i zabava. Nemojte da se ne pojavite na setu kada fotografišem vašu porodicu, pa da na kraju dobijete porodične fotografije bez vas samih. Niste manje muškarci ukoliko lepo sarađujete na setu. U to ime, kako bih vas ohrabrila, pokloniću jedno fotografisanje oca i bebe do godinu dana. Detalji o tome kako da učestvujete nalaze se na ovom linku.