U Somboru prikupljena 251 tona stakla za godinu dana

Infografik

U Somboru je do maja 2022. prikupljena 251 tona staklenog ambalažnog otpada za godinu dana, što je za 52% više nego prethodnih godina. Sakupljene količine predate su dalje na reciklažu, a sticanju navika razdvajanja otpada pomoglo je značajno uvećanje broja reciklažnih kontejnera za staklo. 

Kako bi se stopa reciklaže ambalažnog otpada u regionu približila procentima razvijenih evropskih zemalja, Nemačka razvojna saradnja koju sprovodi GIZ, pokrenula je početkom 2020. projekat „Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu“. Inicijativu u Srbiji sprovode NALED i Sekopak, a Sombor je tada, izabran za opštinu u kojoj će se projekat pilotirati. Ubrzo je u gradu postavljeno 150 „zvona“ za reciklažu staklenih flaša i tegli,  a osnovni cilj bio je da se trenutne prikupljene količine uvećaju za 20%.

Pored Sombora, u projekat su uključeni gradovi Beograd, Niš, Kragujevac, Novi Sad i opština Varvarin, a ukupno je dosad postavljeno 600 kontejnera za reciklažu stakla.

Iako građani Srbije proizvedu oko 14.000 tona staklenog otpada godišnje, tek polovina završi na reciklaži, što je ispod proseka drugih razvijenih evropskih zemalja. Međutim, projekat „Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu“ pokazuje da je uz postavljanje većeg broja specijalnih kontejnera za razvrstavanje otpada i aktivnu kampanju edukacije građana o prednostima reciklaže, dostizanje „zelenih ciljeva“ moguće. Tako je u prethodnih godinu dana  putem projekta prikupljeno čak 589,000 kilograma staklene ambalaže, što znači da su se prikupljene količine u svim pilot gradovima i opštinama povećale za više od 50%.

Staklo se može bezbroj puta vraćati u proces reciklaže i jedini je materijal čija se ambalaža može u potpunosti reciklirati, bez ostataka. Ipak, treba pratiti uputstva i u namenske kontejnere ne odlagati ništa osim staklenih flaša, tegla i teglica, koje se, prilikom sakupljanja, ne smeju mešati sa drugim nedozvoljenim materijalima, kako bi zadržale kvalitet za dalji proces prerade.

Sav otpad od stakla iz namenskih kontejnera preuzima zaduženi operater Sekopak, koji prikupljene količine izvozi dalje na reciklažu u Bugarsku ili Hrvatsku. Cene transporta su jedan od razloga zašto se ova vrsta ambalaže nedovoljno reciklira u zemlji, zbog čega se, projektni partneri nadaju da bi se budućnosti mogli ponovo osposobiti kapaciteti Srpske fabrike stakla u Paraćinu, kako otpad više ne bi morao da se izvozi.

Izvor: Katarina Milikić

PrethodniNajčešći uzročnik požara na otvorenom- ljudski faktor
SledećiNajveća prevara u istoriji Vikipedije slučajno otkrivena

OSTAVITE KOMENTAR

Napišite komentar!
Molimo Vas upišite ime

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.