Prava retkost je danas naći potkivača konja. Strahinja iz Sombora je jedan od retkih mladih ljudi u Zapadnobačkom koji neguje ovaj zanat uz profesiju sviranja harmonike.
Strahinja je po profesiji harmonikaš i slobodni umetnik, a po hobiju potkivač konja. Deset godina živi u naselju Lenija kod Sombora na salašu, koji su mu ostavili baka i deka. Od kada zna za sebe, ovaj 35-godišnjak ima tri ljubavi: konje, harmoniku i salaš.
Strahinja kaže da se u novije vreme radi „hladno“ sportsko potkivanje konja, jer se danas najviše koriste za sport i razonodu, a ne za rad kako je to bilo nekada.
„Deda je ovde na našem salašu imao konje, a kada se rodio moj brat 1985. godine, oni su konje prodali da bi kupili traktor. Meni je celog veka bila želja da imam konje, uvek sam govorio da ću živeti na salašu i kupiti konje, a sada to i imam. Sagradio sam novu štalu i imam pet konja“, rekao je Strahinja.
Zorka kaže da njen suprug za jedan dan može da potkuje četiri para konja, a njih dvoje spojila je ljubav prema muzici, salašima i vrancima.
„Što se tiče ljubavi prema konjima i prema salašu uvek je prisutna, jer sam detinjstvo provela na salašu. Moje poreklo po mami je sa jednog obližnjneg salaša u okolini Sombora, gde sam kao dete provodila dosta vremena“, rekla je Zorka Grgurov.
A, kada je konj nemiran pri potkivanju, valja ga vezati.
„Potkivački zanat nisam imao od koga da naučim, sve do pre nekoliko godina kada sam kupio konje i počeo sam sam da radim nešto gledajući sa interneta. Onda se u mom životu pojavio ondašnji učitelj, a sada dobar drugar Damir Karan od koga sam naučio ovaj zanat da radim kako on i treba da se radi“, dodao je Strahinja.
Sve je manje potkivača, ali to ne plaši uzgajivače i vlasnike konja, kada je tu Strahinja.
„Dobro potkovati konja je veoma važno, jer kada ne gazi kako treba oštećuje tetive i prestaje da bude zdrav“, rekla je Suzana Sekulić.
Dok je muzike i konja vranih, Strahinja ističe da će to biti njegov način života, a zanat potkivača čuvaće od zaborava uz zvuke harmonike.
Izvor: rtv.rs
