Veliki potencijal proizvodnje maka sveden na male parcele

Foto: RTV

Pored povrća i rataskih kultura na mnogim vojvođanskim oranicama nekada se uzgajao mak. Kupusina kraj Sombora je nadaleko bila poznata po uzgajanju ove biljke, ali poslednjih godina sve manje.

Ekipa RTV-a posetila je domaćinstvo u Kupusini, u kojem se tri generacije uzgaja mak, međutim poslednjih godina samo za kućne potrebe, pa je upitno da li će tradicija maka u ovom selu opstati. Proizvodnja je isplativa, ali nedovoljno zastupljena. Uzgoj i promet su kontrolisani, ali je sve manje većih površina, već se pretežno uzgaja za kućne potrebe.

“Mak cveta, kiša mu pogoduje, biće dobar rod plavog i sivog maka”, kaže Marija Šilig iz Kupusine i objašnjava kako se sav proces oko dobijanja ploda obavlja ručno.

U ovom mestu se nekada skoro svako domaćinstvo bavilo proizvodnjom, ali danas to nije slučaj, a veliki potencijal je sveden na uzgajanje za kućne potrebe i male parcele, jer nema mladih koji bi nastavili seosku tradiciju. Cena kilograma u zrnu na tržištu kreće se od 600 do 800 dinara, a prinos po hektaru može biti do jedne tone.

“Mak se skida kada je potpuno suv, na primer do kraja jula treba biti do kraja osušen, jer za kirbaj već ide prvi makoš reteš. Uzgajanje maka je kod nas nasledstvo. Kod mene u porodici je od prabake, nasledila je moja mama, a sada ja. Međutim poslednjih godina se sve slabije gaji, jer nema omladine i nema ko da nastavi”, dodaje ona.

Mak se seje krajem oktobra i početkom novembra. Ručno se okopava i proređuje, ali ga treba štititi od bolesti.

“Prema našoj statistici državnoj, prosečan prinos maka je oko 900 kilograma po hektaru. Mada prinosi veoma variraju po domaćisntvima i od godine do godine, pa već od 500 kilograma po hektaru. Poljoprivredna stručna služba Sombor ima oglede gde su pojeidne populacije biljke u dobrim godinama davale prinos od čak 2,6 tona po hektaru”, kazala je Jelena Ivan, savetodavac iz PSS Sombor.

“Jako je bitno da se u fazi cvetanja odradi tretman ili u fazi formiranja plodova mahuna. Imamo tretman sa kojim jednim prohodom možemo odraditi fungicidni i insekticidni tretman zaštite”, napominje Jelena Perenčević, savetovaca u oblasti zaštite bilja PSS Sombor.

Maka nema dovoljno na tržištu, tražen je tokom cele godine, a naročito u vreme praznika, jer je obavezan sastojak mnogih poslastica. Ovo se posebno odnosi na Kupusinu, koja je nadaleko poznata po “makoš retešu”, čuvenoj štrudli sa makom.

Izvor: RTV (Vesna Milanović Simičić)


OSTAVITE KOMENTAR

Napišite komentar!
Molimo Vas upišite ime

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.