Vremešni majstori čuvari starih zanata

kovac-backi_monostor

Nekada osnovna zanimanja, a danas tradicionalni zanati ili rukotvorine opstaju još kao hobiji ili se predmeti izrađeni na starinski način čuvaju u etno kućama kao simboli jednog nepovratnog vremena. U Bačkom Monoštoru kod Sombora su meštani do pre nekoliko decenija živeli baveći se poslovima koji su bili vezani za prirodno okruženje i materijale, a danas svega nekoliko vremenšnih majstora su čuvari tih zanata, dok su mlađi okrenuti hobijima kako se isti ne bi zaboravili.

Nekada je Bački Monoštor bio nadaleko poznat po raznim zanatlijama od kovača i potkivača do klompara, kolara, korpara, rogozara ili onih koji se bave izradom ribarskih alata. Danas, u ovom mestu umeće kovačkog zanata čuva poslednji kovač 84-godišnji Adam Pašić.

Adam Pašić, poslednji kovač iz Bačkog Monoštora: “Koliko ću potkovica da iskujem i da potkujem zavisi od konja koliko su dobri, a kada ne valjaju onda bude problema da potkivam. Oko desetak nogu mogu prišiti, jer se kopita moraju očititi i doterati. Može biti i više potkivanja tokom dana, ali konji su obično nemirni, pa i ne bude”.

Ruke su vremenom zamenile mašine u vezanju trske, kaže Violeta Ralenac, proizvođačica predmeta od trske: “Nekada smo imali dva razboja i tako se vezivala ručno trska, vezalo se žicom na velikim ramovima,pa snalazili smo se. Međutim, sada se sve radi mašinski, a i brže je. Nekada se za ceo dan moglo vezati oko 20 kvadratnih metara, a sada više od 100 kvadrata, sve zavisi od dimenzija koje se rade i traže”.

Opstanak unikatnih predmeta od drveta još uvek nije upitan.

Ivan Periškić, zanatlija izrade duboreza: “Ovo što radim nije zanat, već je hobi, to je moja ljubav i sve što radim, radim iz ljubavi. Međutim, koliko god to voleo, da se živi od toga ne može, barem ne kod nas”.

Zdenka Mitić, sekretar UG “Podunav”Bački Monoštor: “Mnoge stvari i poslove su zamenile mašine i jednostavno ne postoji više ni interesovanje za neke od tih zanata. Na primer, ranije su postojali ljudi koji su se bavili iradom različitih predmeta od drveta i stolara koji su pravili čamce, pa kolari, korpari, potkivači, rogozari i trskari i svi ovi stari zanati su bili vezani za prirodu i njene resurse koji nas okružuju. Danas smo u situaciji da negde imamou selu svega oko sedam ili osam zanatlija od svih zanata i mnogih koji su se time bavili”.

Ranije je u ovom selu bilo petnaestak različitih tradicionalnih zanata od kojih su mnogi ljudi živeli, a sa godinama se taj broj smanjio na nekoliko sačuvanih zanata i zanatlija. Većinom su ti zanati svedeni na hobije od kojih nastaju suveniri ili predmeti koji ipak imaju svoju upotrebnu vrednost.

Izvor: RTV (Vesna Milanović Simičić)


PrethodniStiglo važno upozorenje roditeljima
SledećiDanas zaseda Krizni štab, konačna odluka o novim merama

OSTAVITE KOMENTAR

Napišite komentar!
Molimo Vas upišite ime

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.